Jednominutni film/snimak „Poljubac Džona Rajsa i Mej Irvin“ (1896) nakon javne projekcije okarakterisan je u štampi kao apsolutno degutantan, te da iziskuje intervenciju policije jer se „radi o teško podnošljivom prijanjanju usta na usta koje se ponavlja čak tri puta, uvećanom do gargantuovskih proporcija“.

Fudbaler Adem Ljajić „nogiran” je iz reprezentacije Srbije jer na meču protiv Španije nije hteo da peva himnu – a izvođač ovog napucavanja, sa sve kopačkama i kramponima, bio je Siniša Mihajlović, selektor reprezentacije. Mihajlović je, naime, inspirator novih pravila ponašanja koja treba da donesu „novi duh u nacionalni tim”.

„Nestalo štene zlatnog retrivera. Poštenom nalazaču nagrada.”

Društvena stvarnost je počesto u toj meri alogična da ozbiljna kritičko-racionalna promišljanja, kao reakcija na tu stvarnost, znaju delovati ne samo bezuspešno već, katkad, nesuvislo i upravo naivno.

Pre koju sedmicu PR tim tenisera Đokovića apelovao je na nadležne institucije da adekvatno reaguju povodom „najgrublje zloupotrebe lika Novaka Đokovića i sveukupne vrednosti koju nosi njegovo ime“ – zloupotrebe od strane Vrbašanina Blagoja Bakovića, autora knjige poezije za decu „Kad porastem biću Nole“. Istina je, međutim, da od spomenutog „lika i vrednosti“ ovde nema ništa – i Baković i Đokovići su de facto profiteri, lovci na laku lovu (nakon prelistavanja Bakovićeve knjige i njegovog književno-trgovačkog angažmana po osnovnim školama to je očigledno). Pozivati se na prava – pisana i nepisana – u ovoj stvari naprosto je pokušaj racionalizacije najobičnijeg instinkta za zgrtanjem novca.

Jedan filozof, očito prenaglasivši značaj racionalno-jezičkog u celini duhovnosti čoveka, ustvrdio je da su granice našeg jezika ujedno i granice našeg sveta. Kada je, pak, striktno reč o racionalnosti, jezik uistinu zadobija suštinski značaj. Fudbaleri – ne naravno svi, ali, osmeliću se da generalizujem, dobra većina – skučene su racionalnosti upravo stoga što im je sam jezik skučen. A jezik im je skučen stoga što na nesreću nemilice preuzimaju skučeno-idiotski jezik sportskih glasila – pre svega štampanih.

Zbog čega bogatun svojoj izabranici bira prsten „težak” nekoliko miliona, a sirotan skromniji „prstenčić”, pri tom ipak „dovoljno skup”? – Svako, naime, ma kom društvenom sloju ili platežnoj kategoriji da pripada, mora izabrati prsten “dovoljno skup” (za svoj pojam), svako mora zaciljati makar malo povrh sopstvenih mogućnosti, svako mora progutati knedlu, kako bi svojoj dragani uspeo pokazati da nije žalio pare, otklonivši time svaku sumnju u čistotu svojih nežnih osećanja. Spremnošću na žrtvu (novca, onog najvrednijeg), dokazuje on svoju ljubav.

Žalosna je činjenica, i očevidno sasvim blesava, da gotovo svako misli, grcajući u taštini, kako poseduje više mudrosti od drugih. Pojedinac je, doduše, u stanju apstraktno ustvrditi da „ima boljih”, ali u neposrednoj okolini teško uspeva iskopati primer – naime, primeri koje iznalazi obično spadaju u red benignih tj. dovoljno vremenski i prostorno udaljenih, teško komparabilnih (kao primeri „boljih od nas“ najpodesniji su pokojnici, pre svega jer pred sobom nemaju, iz razloga koji su očiti, prostora za dalji lični napredak). Rečju, mi znamo da objektivno nismo najpametniji, ali taština nas goni da svejedno mislimo da jesmo, i to, na veliku žalost, ne u konkurenciji svog kvarta ili zaseoka, već – gotovo da mi je neprijatno reći – čitavog sveta! – Sumanuti paradoksi poput ovog, međutim, ne predstavljaju ništa neobično, kamoli neizvodljivo za našu (takozvanu) normalnu psihu.

Oprostiti, ali ne zaboraviti. Da li je to ikako moguće? Ili je to gluparija, isprazna frazetina o kojoj uopšte ne promišlja onaj ko je izgovara?

Običan puk, kako sam sebe u ovoj stvari vidi, kada stane u galeriji pred kakvo apstraktno platno, ili oseti svojevrstan zort jer misli da tu nešto treba da „razume”, a obično (čitaj: nikad) ne uspeva, ili, pak, usled istih okolnosti, pribegava potcenjivanju i sprdnji. U prvom slučaju manjkavost nalazi u sebi, u zakazivanju sopstvenog „prijemnog aparata”, dok u drugom, nedvosmisleno, u platnu pred sobom.

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija