Svoju bitnost (težinu), odnosno uzbudljivost trač zadobija na osnovu naše neposredne ili posredne („poznanik mog poznanika”) umešanosti – ovde zapanjuje, uzgred rečeno, upornost da se pošto-poto uveže „lanac poznanika“, odnosno povuče veza između tračera i predmeta trača, čime se obezbeđuje njegova participacija u zbivanjima sveta („ona je sestra onog tipa koji je...“, „ma sigurno ga znam, samo sada ne mogu da se setim“). Stoga ovde ne „pali” eventualni teoretski interes – kojekakvi hipotetički scenariji, odnosno misaoni eksperimenti karakteristični u nauci („zamislimo da...”, „neka je dato...”, „pretpostavimo da...”).

Kada su dobročinstva u pitanju, čovek se obično prepušta pasivizmu. Njegovo se držanje podaje dvema slučajnostima – nasumičnim izvorima obaveštenja o unesrećenima (da li će informacije uopšte stići do nas, i u kakvoj selekciji) i našem trenutnom (ne)raspoloženju da unesrećenima priskočimo u pomoć.

Na ovim područjima gde se toliko insistira na dobrom „jelu i pilu” (a pod ovim se obično podrazumeva „mnogo i mrsno”), gde se bilo kakva manifestacija, čak i kulturno-umetnička, naprosto ne može zamisliti bez kotlićarenja, tj. kuvanja riblje čorbe ili gulaša, gde suvereno vlada izreka „izeš čoveka koji nema meter” (ova sentenca, čijeg se autorstva ni stari Latini ne bi postideli, znači da treba izjesti – prožderati, sasvim prikladno! – svakog čoveka koji nema barem stotinu kilograma) – kulinarstvo, nimalo iznenađujuće, predstavlja poeziju. Budući da za estete kažemo da su „ljudi od ukusa”, zaista se lako može pretpostaviti da je čulo ukusa instrument umetnosti. „Stomačnu poetiku” takođe podupire i okolnost da se za ljubitelje umetnosti kaže da „konzumiraju” umetnost, da, recimo, gutaju knjige. Međutim, umetnik nije proizvođač, a ljubitelj umetnosti nije konzument! Kulinarstvo (osim u smislu umešnosti, majstorstva) nije umetnost!

30 septembar 2011 Novi pasus

Mamine maze

U nedelju će se, po svemu sedeći, ulicama glavnog grada prošetati homoseksualci i zagovornici „njihove stvari” (zapravo opšte stvari – sudeći, ako ništa drugo, prema našem Ustavu).

Parada ponosa ipak nije održana. Likovali su „porodični ljudi”, „domaćini” i ostali homofobi. A, zapravo, u nedelju niko nije dobio – čak su, kako ću ovde pokušati pokazati, najveći „gubitaši” upravo ovi nesretni tradicionalisti – dobila je, i to debelo, jedino država ili, bolje, vlast.

U izlozima fotografskih radnji smeštene su postavke čija je tematika stalna – portreti, pojedinačni i grupni, povodom različitih životnih trenutaka (venčanje, krizmanje, rođendan, matura).

Popis 2011. je završen. Po svoj prilici, kao što je to bio slučaj i prethodnih decenija, u statistici nakon popisa pojaviće se razne neobične i na ovim prostorima neočekivane nacionalne zajednice.

Pre koji mesec mahom bez-sedna Pogača – ukoliko se izuzme mermerni porub unutrašnjosti trga („aj na mermer“ se otud simpatično ustalilo) – dobila je klupe, i sa njima povratila najvlastitiju svrhu. Naime, tek kao najbliži put, kao prečica do tačke odredišta, trg zapravo i ne vredi mnogo. – Pogača je takozvana agora – mesto okupljanja, susreta, otvorene komunikacije između ljudi.

04 novembar 2011 Novi pasus

Ili – ili

Budući da nacionalni identitet vrlo dobro „podnosi“ svakovrsne sinteze i ukrštaje – nacionalno mešoviti brakovi, ukoliko se mešovitost neguje u dovoljno ravnopravnoj srazmeri, obično donose vrlo zdrave i jedre duhovno-organske plodove, tj. dragu dečicu.

11 novembar 2011 Novi pasus

Psiho-zodijak

„Šta me se tiču Plejade, i sazvežđe Govedara“,
Anakreontove Ode

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija