Pre koju sedmicu filadendronci, poznati filmaši-amateri, predstavili su svoj novi kratki film „Bečej kosmos” (scenariste i režisera Jovana Brleta Živkova).

U svakodnevnoj govornoj praksi primetna je pojmovna zbrka – mi kao da ne pravimo razliku između pametnih („klikeraša”), mudrih, obrazovanih, inteligentnih („vidri”).

Ovog leta (pre)skromnoj spisateljskoj sceni Bečeja pridodata je knjiga Lasla Lukača, „Sveto pismo, nauka i stvarnost”. Radi se o pitkoj (ili, kako se to kaže, čitljivoj), knjizi koja može pobuditi interes svima onima čiji je duh sklon „onoj strani” stvarnosti, velikim misterijama, tajnim istinama i slično – svima onima, dakle, koji dopuštaju misteriozni preostatak u svom pogledu na svet (karakterišu ih fraze „ipak ima nešto (u tome)”, „nisam pametan, ko će ga znati”).

Pre ne mnogo vremena, kao što su Bečejci mogli primetiti (barem oni kojima se univerzum ne završava na kapiji avlije), na nekoliko punktova u centru grada osvanuli su nesvakidašnji grafiti (u aprilu smo u kolumni tematizovali upravo banalnost „grafiti ponude” u našem gradu). Radi se o crtežima glava, pojedinačnih i u grupi, grotesknih fizionomija – upravo sjajnom, umetničkom! (ako se neko pita za estetski status ovog delceta) odgovoru na aktuelni društveni trenutak u našem gradu.

12 novembar 2010 Novi pasus

Polu (ne)vernik

Postoji sklonost da se ljudstvo razdeli na vernike (teiste) i nevernike (ateiste) – solucija agnosticizma (stajalište nemogućnosti potvrde, ali i negacije, božije egzistencije) retko se tu spominje, premda je ono, čini se, i najpoštenije.

19 novembar 2010 Novi pasus

Dim relativizma

Nema tog čoveka u Srbiji, iole obaveštenog, koji misli da pušenje nije štetno (pa ljudi gutaju dim, zaboga!) – razlika nastaje kod pitanja koliko pušenje šteti. Neko drži da (zlo)upotreba duvana „nužno uzrokuje” čitav niz bolesti, neko da je pušenje tek „faktor rizika”, da „utiče” ili, sasvim oprezno izrečeno, da „može da utiče” na razvoj pojedinih bolesti. Jedna profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, gorljivi (i, sledstveno, dimljivi!) branitelj „pušačke stvari” u medijima, smatra da je duvanski dim štetan, ali ne onoliko koliko se tvrdi u kampanjama koje nas o tome informišu, te da nije moguće dokazati „nužnu povezanost” konzumiranja cigareta i nastanka ozloglašenih bolesti.

„Povodom Međunarodnog dana tolerancije, novinar Dinko Gruhonjić i opština Bečej dobitnici su godišnjih nagrada za toleranciju koje dodeljuje Skupština Vojvodine.”

Srpska posla. Šta su to, uopšte, naša, srpska posla? Šta karakteriše sve te fenomene, obrasce ponašanja koja „po difoltu” (odurno novogovorski: po automatizmu) podvodimo pod kategoriju „srpska posla”? Uopšteno uzev, čini se da je to nekakva nedovršenost, sklepanost (neumesna improvizacija), izvestan „nadrealni spoj”. „Srpska posla” su neka lepa stvar „zasrana” (navodnici su tu za nežnije duhove) nekim detaljem, tričarijom. Recimo, u „Sivom domu” (domaća serija iz 80-ih o popravnom domu) u jednoj epizodi odbegli domci spasu iz zapaljenog vozila ljude ali ih usput neopazice odžepare.

Povodom neuglednih (ružnjikavih i otvoreno ružnih) pojedinaca često se, u pokušaju njihovog „opravdavanja” („vađenja”), insistira na antagonizmu (nepomirljivoj protivnosti) između duše i tela. Istina je da dotični ima pozamašan nosinger ili rošav je (oblanda) ali – dobar je u duši (i sami „gabori” počesto primećuju – „meni lepota nije bitna, presudno je da je moj izabranik dobar u duši”).

17 decembar 2010 Novi pasus

Treći čovek

Postoji mišljenje, inače savršeno dosledno, kako je „prevara“ u mislima – seksualno fantaziranje o „trećoj osobi“ – u jednakoj meri moralno neispravan čin koliko i stvarna „prevara“.

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija