Optužbe opštinskog Saveta za bezbednost saobraćaja: Nenamensko trošenje para?

  17 jun 2011
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

„Mi imamo snimljeno kompletno stanje gde šta treba uraditi i to ništa nije sporno, sporan je isključivo novac jer se bez toga ne može ništa uraditi. Zbog stanja kakvo jeste čak i neke prošle aktivnosti koje su rađene nisu plaćene i sad imate neke od firmi koje neće da rade dok im se ne isplati dug, a to su stvari sa kojima se ne može kalkulisati.

Neke stvari u ovoj opštini trebaju ali nisu neophodne, a kad je putna mreža u pitanju, tu nema kalkulacije i to je neophodno, međutim, izgleda da to neko u opštini baš ne zarezuje“, reči su Dragana Milinkova, predsednika Saveta za bezbednost saobraćaja opštine Bečej, kojima je zaključio konferenciju za novinare 2. juna u prostorijama AMK Bečej.
Na konferenciji, kojoj su prisustvovali Tomislav Stajić, sekretar AMK, Zoran Popov i Igor Đurić, diplomirani inženjeri saobraćaja, članovi Saveta i radne grupe, predstavljena je analiza stanja bezbednosti saobraćaja za prvih pet meseci ove godine na teritoriji opštine i rad Saveta za bezbednost saobraćaja, koji je pre nešto više od godinu dana osnovalo Opštinsko veće u skladu sa novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja i čini ga jedanaest članova različitog stručnog profila iz oblasti saobraćaja.

Oko 40 posto više saobraćajnih nezgoda

Ako se statistički podaci dobijeni od saobraćajne ispostave u Bečeju za prvih pet meseci ove godine, porede sa prošlogodišnjim po pitanju saobraćajnih nezgoda i stanja bezbednosti saobraćaja, zaključak je da je došlo do izvesnog pogoršanja. Za prvih pet meseci na teritoriji opštine Bečej dogodilo se 57 saobraćajnih nezgoda, što je povećanje za oko 39 posto u odnosu na isti period prošle godine kada se desila 41 saobraćajna nezgoda. „Pogoršanje stanja bezbednosti u saobraćaju se uglavnom ogleda u povećanju broja saobraćajnih nezgoda sa materijalnom štetom, kojih je ove godine bilo 28, a prošle godine 13, kao i u tome što u ovoj godini imamo jedno poginulo i 31 lice sa lakšim povredama, dok prošle godine nije bilo saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima i bilo je 29 lakše povređenih lica. U saobraćajnim nezgodama povređeno je troje dece do 14 godina, ali nije bilo poginule dece i nije bilo nezgoda u blizini škola. U bečejskoj opštini nije bilo karakterističnih mesta i vremenskog perioda događanja saobraćajnih nezgoda, ali je karakteristično da se 80 posto nezgoda događalo u naseljima i da se u ovako kratkom periodu dogodio veliki broj nezgoda sa nepoznatim izvršiocima. Nekada je bilo po tri-četiri takve nezgode na godišnjem nivou, sada za pet meseci ima deset, gde su vozači koji su izazvali saobraćajnu nezgodu pobegli sa lica mesta. Angažovanjem saobraćajne policije od deset pronađeno je osam takvih vozača. Uzroci nezgoda, kao i do sada, su uglavnom neustupanje prvenstva prolaza, radnje vozilom, neprilagođena brzina i na četvrtom mestu je vožnja u alkoholisanom stanju“, rekao je Milinkov i dodao da je za pet meseci otkriveno 1.054 prekršaja, što je za 15 posto više nego prethodne godine u istom periodu, da je podneto 26 krivičnih prijava, kao i da je bilo osam prijava vozača koji su oštetili svoje vozilo zbog lošeg stanja kolovoza. U akciji pregleda autobusa za đačke ekskurzije, dva autobusa su vraćena, jer nisu ispunjavala odgovarajuće uslove za prevoz dece.

Loša opremljenost saobraćajne policije

Milinkov je rekao i da je opremljenost saobraćajne policijske ispostave u Bečeju izuzetno loša, da joj nedostaje najosnovnija oprema za kontrolu i regulisanje saobraćaja kao što su dregeri, radari, fotoaparati itd. i da ta neopremljenost sada naročito dolazi do izražaja jer je novim Zakonom pooštreno dokazivanje saobraćajnih prekršaja, a to iziskuje upotrebu nove tehnike.
„Savet je predložio Opštinskom veću da preko svojih predstavnika poseti saobraćajnu ispostavu u Bečeju i vidi koji su njihovi problemi i da shodno svojim mogućnostima potpomognu tu stanicu sa materijalne strane, kao i da bi Veće trebalo da se obrati MUP-u Srbije, koji dobija izuzetno velika sredstva za opremanje saobraćajne policije, sa zahtevom da se ta sredstva ravnomernije raspoređuju, jer bečejska ispostava godinama nije dobila ništa od opreme“, rekao je predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja.

Ništa se ne radi na sanaciji lokalnih puteva

Novinarima je rečeno da je na sastanku Saveta razmatrano stanje putne mreže i saobraćajne infrastrukture u opštini, i da je na osnovu informacija dobijenih iz Direkcije za izgradnju, konstatovano da se trenutno ne radi ništa u ovoj oblasti. „Opšta ocena stanja putne mreže i saobraćajne signalizacije na području opštine je da je ono vrlo loše, a ogleda se kroz nepostojanje adekvatne saobraćajne signalizacije, kroz veliki broj ’udarnih rupa’ na lokalnim putevima i da je 15-20 kilometara ulične mreže u takvom stanju da krpljenje rupa nije dovoljno, nego traži kompletno presvlačenje puteva novim asfaltom. Radovi su planirani u narednih mesec dana, po izjavi nadležnih iz Direkcije, ali ti poslovi kasne, jer prema firmi koja treba da izvodi radove, opština ima dugovanja još iz zimske službe i izgleda da je na toj relaciji došlo do zategnutih odnosa. Poseban problem je što bi trećina materijala za krpljenje ’udarnih rupa’ trebala da se potroši na lokalni put kroz industrijsku zonu, koji je gotovo neprohodan, i postoji velika verovatnoća da će biti zatvoren za saobraćaj od strane inspekcijskih organa koji vrše nadzor stanja puteva. Ugrožene su i ulice kroz koje prolaze regionalni i magistralni putevi jer je saobraćaj tamo najintenzivniji. Republika je donela zakonsku mogućnost da te ulice opštine predaju republici na upravljanje, pa bi ih ona, kao regionalne i magistralne puteve održavala o svom trošku, čime bi se opština značajno rasteretila. To bi trebalo da se uradi do kraja godine, međutim, za to je potrebno donošenje Plana tehničke regulacije saobraćaja za sva naseljena mesta u opštini, što zbog nedostatka finansijskih sredstava opština ne može da uradi“, rekao je Milinkov.
On je istakao da je veliki broj ležećih policajaca i saobraćajnih znakova oštećeno ili uklonjeno, a da po novom zakonu oni moraju da se obeleže postavljanjem novih saobraćajnih znakova koji su određeni novim pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji (Direkcija za izgradnju kupuje neke od znakova), kao i da mora postojati Plan tehničke regulacije saobraćaja za Bečej, na osnovu kojeg se znaci postavljaju. „Taj Plan tehničke regulacije saobraćaja je Opštinsko veće poručilo od radne grupe ovog Saveta, on je završen u februaru, ali zbog finansijskih problema nije primenjiv. Savet je predložio Opštinskom veću da mnogo ozbiljnije počne razmatrati ovu problematiku jer dolazak i prolazak kroz našu opštinu će biti doveden u pitanje. Naše je da upozorimo Veće i da tražimo da se ne predviđa gradnja ni ulica ni puteva, nego da ovo što imamo pokušamo da sačuvamo i da održimo. Svaka godina koju propustimo, tražiće veće intervencije i više sredstava“, rekao je Milinkov.

Gde su pare od mandatnih kazni?

Predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja istakao je da je Zakonom o bezbednosti saobraćaja propisano da od svih mandatnih kazni koje se naplate na teritoriji opština 70 posto ide u republički budžet, a 30 posto se vraća u opštinu gde je naplaćena i koristi se u skladu sa članovima 17, 18 i 19 zakona: isključivo na poslove bezbednosti saobraćaja, za prevenciju itd. „Pored zamisli o bezbednosti saobraćaja u svemu što je do sada navedeno provejava jedna problematika, a to je novac, novac i novac. Značajna sredstva iz republike se uplaćuju našoj opštini, za prošlu godinu je to bilo oko 7 miliona dinara, u ovoj godini do sada je to, prema našim procenama, oko tri miliona dinara. Ta sredstva su prema zakonu strogo namenska i mogu se koristiti isključivo za onaj plan rada koji je doneo Savet i koji je Opštinsko veće odobrilo. Od tih sredstava 50 posto se odmah i direktno mora uplatiti firmi koja održava putnu mrežu i saobraćajnu signalizaciju. Nažalost, za većinu aktivnosti koje je Savet predvideo, a Veće odobrilo, mi smo od opštine dobili odgovor da za to nema para. Ne treba biti posebno inteligentan pa videti da su pare koje su uplaćene i koje se sukcesivno stalno uplaćuju opštini, izgleda, potrošene na neke druge stvari. Mi smo nekoliko puta upozoravali Opštinsko veće i predsednika opštine na to i do sada ništa nije urađeno, niti smo dobili odgovor. Sve što smo predložili, savetovali i tražili, odobreno je, ali ništa nije realizovano jer para nema. Predlagali smo da se otvori poseban podračun i da se podizanje tih namenskih sredstava vrši uz dva potpisa, predsednika opštine i predsednika Saveta, i to je odbijeno, tako da smo došli u vrlo neprijatnu situaciju. Izradu Plana tehničke regulacije saobraćaja koji po novom Zakonu svaka opština mora da ima i koji je osnov bilo kakvih poslova po pitanju saobraćaja, opština je naložila radnoj grupi ovog Saveta, to je završeno u februaru, napravljen je plan za Bečej, sad bi trebalo da se pravi za ostala naselja, ali je radna grupa stala sa radom jer joj ni ovo nije plaćeno kako je bilo predviđeno. Još veći problem je to što će Bečej ostati bez tog plana, što zbog toga neće moći da preda puteve, što neće moći da postavi novu signalizaciju, a to sve opet ima svoje pravne reperkusije“, objasnio je Milinkov i dodao da su zbog navedenih stvari članovi Saveta za bezbednost saobraćaja odlučili da održe konferenciju za novinare.

LJ.M.

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija