Šta radi Komunalac, a šta ne? - Priča o neplaniranim poslovima

  27 januar 2012
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Iako sezona orezivanja stabala i održavanje javnih zelenih površina traje od aprila do novembra meseca, radnici Komunalca nedavno su orezivali šiblje i grane stabala po obodu parka kod Dečjeg dispanzera. Radnici su rekli da taj posao obavljaju po nalogu opštine, odnosno na zahtev Policijske stanice Bečej da bi se na taj način obezbedila bolja preglednost prilikom patroliranja. Svakako bi tome više doprinelo uvođenje osvetljenja u park, a za to je između ostalog pre dve godine i đačka grupa „Kosmopolite“ podnela zahtev lokalnoj samoupravi prikupivši oko 3.500 potpisa građana. Tada im je predsednik opštine obećao da će se „po tom pitanju nešto uraditi u okviru rekonstrukcije javne rasvete“ za koju postoji plan. Na ispunjenje obećanja, kao i na rekonstrukciju javne rasvete, još uvek se čeka.

Inače, za poslove orezivanja drveća na javnim zelenim površinama, koje je opštinskom odlukom 2010. godine „dobio“ Komunalac, krajem decembra iste godine je kupljeno polovno specijalno komunalno vozilo sa kamionskom korpom za koje je plaćeno 3.304.000 dinara – iz kredita od 120 miliona dinara koje je opština takođe podigla 2010. godine – a koje bi trebalo da omogući efikasniju realizaciju plana ali i da obezbedi dodatne prihode ovom javnom preduzeću s obzirom na to da ovu vrstu poslova može i uslužno da radi na zahtev privatnih i pravnih lica (cena angažovanja korpe za sat vremena je bila 3.000 dinara, plus 600 dinara po radniku).
Zoltan Feješ, rukovodilac sektora zelenila u Komunalcu, rekao je paradoksalnu stvar: da je od planiranih poslova za 2011. godinu urađeno samo 10-20 posto, ali je mimo plana urađeno mnogo više, kako je rekao, čak 150 posto vanrednih poslova.
Zato je sasvim logično pitanje: čemu služi plan, ako se radi mimo njega?
Feješ je objasnio šta je prethodne godine uradio Komunalac, a nije bilo planirano: „U planu nije bilo predviđeno orezivanje drveća i grana oko elektrovodova pod visokim naponom u Bačkom Gradištu, ali je to kompletno urađeno na zahtev Elektrovojvodine. Mnogo toga je urađeno i u Bačkom Petrovom Selu, što nije bilo u planu, orezana su stabla u celom Radičeviću, što takođe nije bilo u planu, u Bečeju su orezana stabla u ulicama Miloša Crnjanskog, Glavnoj, zatim u delu Novog sela, većem delu naselja Sever Đurkić i još na nekim mestima na zahtev komunalne inspekcije i po vanrednim nalozima, tako da je od planiranih radova manje urađeno. Mi smo tek u maju mesecu počeli da radimo sa korpom, pošto je ona prvo trebala da se atestira, zatim da se obuče radnici i dobiju dozvolu, a zavisilo je još i od vremenskih prilika. U suštini mnogo više je urađeno 2011. godine na orezivanju stabala nego prethodnih 5-6 godina i ne može se za tako kratak vremenski period orezati sve ono što poslednjih 10-20 godina nije. Poslednje redovno orezivanje stabala je bilo kada su orezivani platani u Zelenoj ulici, a od tada se radilo samo po vanrednim nalozima i još imamo takvih koje nismo stigli da odradimo“. Prema rečima Feješa, novac koji se obezbeđuje iz opštinskog budžeta za ove poslove – oko 800.000 dinara – ne pokriva ni materijalne troškove (minimalne bruto plate radnika, registraciju i testiranje vozila i gorivo za vozilo i za testere).
S druge strane, on je rekao da se kupovina vozila za orezivanje stabala isplatila i da je na taj način omogućeno da se uradi veći obim posla, jer je u nedostatku tog vozila Komunalac iznajmljivao „korpu“ za orezivanje stabala. Ipak, nije ostvaren veliki dodatni profit, kazao je Feješ, jer zbog nagomilanog posla na održavanju zelenila Komunalac nije bio u mogućnosti da uradi mnogo uslužnog orezivanja na zahtev građana koji se naplaćuje po cenovniku: bilo je svega 5-6 poziva.
Direktorica Komunalca Eržebet Feher je rekla da je za uslužno orezivanje grana u toku 2011. godine firma naplatila 90.000 dinara (od fizičkih lica 52.000, a od firmi 36.000 dinara). Inače, tokom prošle godine najveći broj zahteva građana upućenih opštinskom kol centru se odnosio baš na orezivanje drveća ili grana. U vezi sa funkcionisanjem tog sistema, Feher je rekla da nije sve to regulisano na odgovarajući način: „Ono što se prijavi kol centru, komunalni inspektor naredi da se uradi, naša je obaveza da to uradimo, ali sredstva za to nema, nama niko to ne plaća i ne znam kako će se to regulisati. Ili treba menjati opštinsku odluku ili nešto treba uraditi po tom pitanju, jer ovako nije dobro. Nije precizno definisano šta i ko treba da radi. Kada se radi o hitnoj intervenciji, ako neko stablo ili grana ugrožava bezbednost građana ili imovine, izađemo na teren i uradimo posao, ali moraćemo tu neke promene uneti, jer nam to nije u planu. Mi imamo planom predviđeno određenu površinu koju treba da održavamo, recimo, samo u julu mesecu smo odradili poslove u vrednosti od 800.000 dinara (toliko je u budžetu predviđeno za celu godinu), a za celu sezonu smo prema slobodnoj proceni uradili poslove vredne dva miliona dinara. Što se tiče orezivanja stabala oko električnih vodova, deo je u našem planu, a deo je na zahtev Elektrovojvodine i najverovatnije ćemo sa njima napraviti neki sporazum ili ugovor o poslovima koje ćemo odraditi za njih i koje će oni platiti. Postoji razlika ako se stablo nalazi na zelenoj površini, to je u nadležnosti Komunalca, ali ako je na privatnom posedu, onda se ta usluga naplaćuje po cenovniku i to bi trebalo definisati preciznije jer građani misle da mi to radimo besplatno“.
Stiče se utisak da mnogo toga treba preciznije regulisati da ne bismo živeli u ovako zapuštenom gradu, ali mrtvo slovo na papiru, bez većeg angažmana i stvarnog rada, kao i domaćinskog poslovanja, neće doneti boljitak za sve nas, kako se može shvatiti iz navedenog, bez obzira na to što se i kupovina komunalnog vozila i održavanje javnih površina finansira iz budžeta opštine, koji pune građani ovog grada. Ipak, građani sve treba još jednom da plate.

LJ.M.

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija