Ne znamo ništa o Strategiji razvoja Bečeja: Građanima nije podnet izveštaj

  24 septembar 2020
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

„Rok trajanja“ Strategije održivog razvoja opštine Bečej, koja je revidirana 2013. godine, ističe ove, 2020. godine.

Bečejska javnost ne zna skoro ništa o tome šta je i da li je išta ostvareno od predviđenih ciljeva od 2013. do 2020. godine.

Smernice i okvir u kom pravcu treba da se Bečej razvija dati su u Strategiji održivog razvoja opštine Bečej do 2017. godine koju je lokalni parlament usvojio 2007. godine, da bi se nekoliko godina kasnije ispostavilo da je on „mrtvo slovo“ na papiru i da više ne odražava realnu situaciju u Bečeju, te je lokalna vlast sredinom 2010. godine donela zaključak da postojeću Strategiju treba staviti van snage i izraditi novu, u skladu sa nacionalnom strategijom održivog razvoja.

Ipak, umesto izrade nove, pristupilo se revidiranju tadašnje strategije. Za taj posao angažovana je Regionalna razvojna agencija „Bačka“ sa čijim predstavnicima su nadležni u lokalnoj samoupravi u martu 2012. godine potpisali ugovor.

Posao „prepravljanja“ strategije, za koji je iz opštinskog budžeta izdvojeno oko 12.000 evra, trebalo je biti završen do kraja 2012. godine. Tek godinu dana kasnije, krajem septembra i početkom oktobra 2013. godine organizovane su dve javne rasprave o nacrtu teksta revidirane Strategije održivog razvoja opštine Bečej za period od 2013. do 2020. godine.

Rečeno je tada da je paralelno sa završavanjem strategije počela i izrada akcionih planova i svih ostalih projekata koji treba da se realizuju. U još aktuelnoj strategiji postoje akcioni planovi, međutim, ne postoje javno dostupni izveštaji o stepenu realizacije strategije koji „ističe“ upravo ove godine.

Podsetimo da su među specifičnim ciljevima strategije stvaranje bolje organizovane i koordinisane lokalne vlasti, lokalne administracije i javnih preduzeća u cilju kvalitetnije izrade urbanističke-planske dokumentacije, intenzivna promocija za uključivanje javnosti, ugrađivanje principa dobre prakse i održivog razvoja u urbanističku plansku dokumentaciju.

Pominju se i izgradnja i poboljšanje kvaliteta putne, železničke (šinobus odavno ne polazi iz Bečeja) i vodne saobraćajne infrastrukture, modernizacija načina prenosa, štednja i pronalaženje alternativnih vidova energije, izgradnja, rekonstrukcija i pravno regulisanje vodovodne, fekalno-kanalizacione i atmosfersko-kanalizacione mreže. Cilj je i smanjenje negativnog uticaja privrede na životnu sredinu, održivo vodosnabdevanje naseljenih mesta opštine Bečej čistom pijaćom vodom, uz očuvanje kvaliteta vode za piće u gradu Bečeju i poboljšanje nivoa kvaliteta u naseljenim mestima, smanjenje negativnog uticaja otpadnih i atmosferskih voda iz naselja na životnu okolinu, zaštita, sanacija i unapređenje otvorenih vodenih tokova u opštini Bečej, povećanje nivoa usluga sakupljanja, odnošenja, deponovanja i recikliranja komunalnog otpada, uvećanje ukupnog zelenog fonda opštine, uz očuvanje postojećeg biodiverziteta, suzbijanje i iskorenjivanje ambrozije, smanjenje populacije nezbrinutih životinja…

Ciljevi su bili do 2020. godine stvaranje adekvatnih uslova za investiranje, povezivanje lokalne samouprave i lokalne privrede, podsticanje samozapošljavanja i podrška malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, izgradnja banjskog kompleksa, dobijanje statusa banjskog grada, privlačenje korisnika banjskih usluga i turista… i još mnogo toga u oblastima zdravlja, socijalne zaštite, obrazovanja itd.

O praćenju realizacije Strategije održivog razvoja od 2013. do 2020. navodilo se da Strategija ne bi bila moguća bez uspostavljanja strukture i organizacije koja će koordinirati aktivnosti na realizaciji.

Pisalo je da je „neophodno uspostaviti efikasan institucionalni okvir na svim nivoima“, da ključnu ulogu i odgovornost „za koordinaciju i sprovođenje Strategije imaju predsednik opštine, Opštinsko veće, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i Grupa za monitoring implementacije Strategije“, da je učešće Opštinskog veća, „čiji su članovi zaduženi za određene sektore ključno, i osiguraće veći stepen koordinacije između sektora, u cilju ostvarivanja što veće racionalnosti u korišćenju budžetskih sredstava, saradnju sa donatorima, radi obezbeđenja dodatnih sredstava za sprovođenje Akcionog plana, kao i jaku političku podršku za strateške reforme“.

Navodi se i da se aktivnosti kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj odnose „na stručne, administrativne i operativne poslove vezane za koordinisanje rada javnih preduzeća i lokalne uprave u procesu realizacije projekata i aktivnosti iz akcionog plana, koordinaciju javnog, privatnog i civilnog sektora i praćenje implementacije Strategije“, da će ta kancelarija prikupljati „povratne informacije o realizaciji Strategije i akcionih planova“, da će voditi „računa o vidljivost Strategije za održivi razvoj, promovisaće aktivnosti u procesu ostvarivanja održivog razvoja i redovno će informisati javnosti i o svim aktivnostima vezanim za Strategiju“.

Trebalo bi da je formirana i grupa za monitoring (za praćenje i kontrolu sprovođenja Strategije, odnosno poređenje izvršenih aktivnosti sa planiranima).

Grupa za monitoring trebalo je da prati realizaciju planiranih aktivnosti i, ukoliko je uočila bilo kakva odstupanja, trebalo je da predloži korektivne mere. Trebalo je zatim, najkasnije do 1. decembra tekuće godine (svake godine) da grupa za monitoring pripremi godišnji izveštaj, kako bi se uradila evaluacija strategije – te bi se tako znalo da li je strategija sprovedena efikasno i efektivno, da li su postavljeni ciljevi bili relevantni, da li su postignuti očekivani rezultati, da li su ostvareni očekivani efekti…

Ukoliko su navedene stvari i urađene, javnost o tome nije obaveštena, te se ne zna šta je i kako realizovano od predviđenih aktivnosti u strategiji i koliko je to koštalo.

Dok se to ne sazna, iako strategija „ističe“ ove godine, bespredmetno bi bilo doneti novu, jer je i ova sadašnja prilično „neuhvatljiva“ za građane opštine Bečej.

K.D.F.

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija