Tisa poplavila Ljutovo: Zečiji nasip nije izdržao

  22 januar 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Nakon što je 13. januara vodostaj Tise kod Novog Bečeja dostigao nivo od 478 centimetara, takozvani „zečiji nasip“ je popustio i voda je poplavila Ljutovo. Inače, ovaj nasip, koji je izuzetno nizak, po čemu je i dobio ime a Ljutovo zbog toga važi za nebranjeno područje, pre četiri godine zbog rekordno visokog vodostaja Tise bio je potopljen.

Nakon nivoa od 680 centimetara, a usled daljeg rasta Tise u aprilu 2006. godine došlo je do prelivanja koje je prouzrokovalo stvaranje jezera tako da je nasip morao biti saniran posle povlačenja vode. Radovi na delu letnjeg nasipa Ljutovo su povereni firmi „Graditelj“ iz Kikinde.
Od aprila 2009. godine odbrana od poplava i elementarnih nepogoda poverena je specijalnoj vatrogasnoj jedinici, a lokalna samouprava je trebala da da zaduženja specijalnoj jedinici kao i da obezbedi neophodnu podršku za sanaciju nasipa.
Na sednici članova štaba odbrane od poplave 11. januara proglašena je odbrana od poplave, odlučeno je da se ispita situacija na kritičnim mestima, te da se predsednik opštine i izvođač radova informišu o situaciji. To je i učinjeno.
Dana 12. januara nadležni iz „Graditelja“ obišli su teren i konstatovali mogućnost sanacije slabog dela nasipa. Pretpostavka je bila da se dalje izlivanje Tise može sprečiti nasipanjem zemlje pomoću bagera i buldožera, a potom i postavljanjem džakova. Taj posao je urađen sledećeg dana, ali ispostavilo se da to nije bilo dovoljno, jer je nasip popustio istog dana.
Sa druge strane, nasip u Libama koji u slučaju poplave predstavlja prvo mesto gde se pušta nadošla voda, i dalje je bezbedan u dužini od 11 kilometara.
O ovom momentu i poplavi, kao i o šteti koju je ona prouzrokovala predsednik opštine Novi Bečej Milivoj Vrebalov kaže:
- Mi smo svesni ovog problema još od 2006. godine kada je nasip popustio na devet mesta. Tad nismo mogli da obezbedimo investiciju od preko 20 miliona dinara za sređivanje kompletnog nasipa. Kako nismo imali dovoljno novca, tražili smo najpovoljniju moguću varijantu. Sa oko 2,5 miliona dinara urađena je sanacija koja, kako se pokazalo, nije mogla da bude neko trajnije rešenje. Što smo i pretpostavljali, ali: koliko para, toliko muzike. Naime, posle radova ostalo je neko jezero koje se, nažalost, ponašalo po zakonu spojenih sudova. Bilo je ispod nivoa Tise i kako je Tisa rasla, tako je i to jezero raslo. Sve to je prouzrokovalo podlokavanje nasipa, što je izavalo i njegovo slabljenje. Kada se tome doda ruiniranje teških  traktora „Srbijašume“ koji su ga bukvalno izurnisali, onda je čudno što je nasip izdržao i ovoliko. Ipak,  odolevao je tri i po godine i, nažalost, sada je voda ušla u Ljutovo. To se ranije nije dešavalo, jer je voda kod ovakvih vodostaja prvo ulazila u Libe, ali tamo je nasip temeljno rekonstruisan od strane „Vode Vojvodine“.

Šta je razlog što je tamo urađeno, a ovde nije?

- Mi nismo imali tu političku snagu da od JP „Vode Vojvodine“ izdejstvujemo rekonstrukciju nasipa 2006. godine. Međutim, obećano nam je da će se nakon sanacije nasipa u Ljutovu taj posao nastaviti i na konto tog obećanja mi nismo preduzimali druge korake. Čekali smo da se posao uradi, međutim, politički su bili neuporedivo jači ljudi iz Bačkog Petrovog Sela. Ne želim nikog da prozivam, ali u JP „Vode Vojvodine“ je uvek bio neko iz Saveza vojvođanskih Mađara, koji je uglavnom bio predsednik Upravnog odbora, a kako većinski živalj u Petrovom Selu pripada mađarskoj nacionalnoj zajednici, oni su uspeli da preko politike dobiju ta sredstva i da srede taj nasip. Pokušaćemo i mi pritiskom na „Vode Vojvodine“ da izdejstvujemo rekonstrukciju nasipa jer ako su to mogli da urade u Libama zašto ne bi i ovde, pogotovo što smo imali čvrsta obećanja tadašnjeg direktora Radakovića. Očito da nam ne preostaje ništa drugo, već da, kako znamo i umemo, nasip sredimo još ove godine. To sam i obećao pre neki dan.

Kolaju priče u Novom Bečeju o mogućem sukobu interesa u vezi sa radovima koji su obavljeni u međuvremenu na „zečijem nasipu“ koje je izvodila firma „Graditelj“ iz Kikinde i da je vlasnik te firme Đuro Vrebalov. S obzirom na to da ima isto prezime kao i vi, pretpostavlja se, ne znam da li s pravom, da je reč o vašem rođaku. Da li je to istina?

- On nije Đuro, nego Đura Vrebalov, pošto je rođeni Novobečejac. Pošto nas malo ima, hajde da kažem da smo možda i neka familija… u principu. Ali koliko su Sava Milošević i Slobodan Milošević rođena braća, toliko su i Đura Vrebalov i Miša Vrebalov braća. To nema veze sa istinom, to prezime je retko, pa verovatno zato to ljudi tako povezuju, ali Novobečejci ne bi trebali da postavljaju to pitanje, jer dobro znaju da li smo mi u nekim rodbinskim vezama ili nismo.

Niste u rodbinskoj vezi?

- Ne. Firma „Graditelj“ je prisutna u opštini Novi Bečej petnaestak godina. Ja sam predsednik opštine tri i po godine, prema tome mislim da je nepotrebno dalje objašnjavati. Firma „Graditelj“, je bila strateški partner opštine Novi Bečej i pre nego što sam ja postao predsednik opštine, zahvaljujući upravo pre svega dobrim poslovnim odnosom i poslovnim vezama koje su utabane pre petnaestak godina, a sada su samo nastavljene i korektne su. Inače, nakon sanacije nasipa 2006. godine iz firme „Graditelj“ su nam i rekli da bismo taj problem morali rešavati uz veće i ozbiljnije radove u narednom periodu. Mi smo očekivali da će nasip izdržati još ovu godinu… ali nije.
Poplavljeno je oko 1.000 hektara, a procenjena šteta je oko 10 miliona dinara. Da li je šteta zaista tolika ili veća?
- Mislim da je deset miliona dinara ipak malo, jer od 1.000 hektara oko 850 hektara je obradiva površina. Dosta je zemlje bilo uzorano jer je planirana setva na proleće, međutim, na oko 10 posto površina, posejano je žito i detelina, tako da kada se uzme u obzir koliko košta seme, veštačko đubrivo itd. onda se može očekivati da šteta bude i veća od 10 miliona dinara. Kolika je tačno, znaće se kada se prikupe podaci. Neophodno je prvo da se svaki oštećeni upiše u spisak i da navede sa koliko hektara zemlje raspolaže u Ljutovu. Očekujem da će do kraja nedelje svi doneti potvrdu o tome koliko zemlje imaju. Pored toga, svi će navesti šta su uradili, da li su na svojoj zemlji posejali žito, ječam ili detelinu, ili  su samo uzorali njive, kako bismo mogli da vidimo kolika je šteta. Pored toga, angažovaćemo neke naše pravne resurse iz opštine i podnećemo tužbu. U ovom trenutku ne mogu da odgovorim na pitanje da li će svako biti obeštećen, ali mogu da kažem da, nažalost, iz ove nesreće moramo izvući neku korist: ako ništa drugo, biće ta korist da bar tražimo toliko para koliko košta nasip, da ga jednom za svagda zatvorimo.

Koga ćete tužiti?

- „Vode Vojvodine“. Poljoprivrednici moraju biti obeštećeni - rekao je Milivoj Vrebalov.                  

V. Filipčev

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija