Specijali BM (146)

Pre nekoliko godina Bečejski mozaik je istraživao situaciju osoba sa invaliditetom (posebne potrebe) u opštini Bečej i tada je došao do poražavajućih podataka koji pre svega govore o tome da o tim ljudima institucionalno niko ne vodi računa, da se svakodnevno suočavaju sa nemogućnošću kretanja, da su izloženi diskriminaciji, a kada se te stvari i ne dešavaju, onda su nevidljivi za većinu.

Izgradnja moderne banje, odnosno velnes centra u Bečeju je ideja koju su eksploatisale lokalne vlasti pre svega u toku predizbornih kampanja.

A községi önkormányzat 2012-ben 32 kis értékű közbeszerzési eljárást folytatott le. Ebből 15 valamilyen áru beszerzésére irányult 19 292 008 dinár értékben, 11 alkalommal szolgáltatást vásárolt a község, amely értéke 13 630 086 dinárt tett ki, míg 6-szor írt ki pályázatot munkálatokra 9 082 395 dinár értékben. A közbeszerzések, adóval együtt, mintegy 42 millió dinárba kerültek.

Od „kožne torbe“ – reč budžet vodi poreklo od starofrancuske reči „bougette“, u prevodu kožna torba – zavisi kvalitet života građana. Upravo zbog toga redakcija Bečejskog mozaika objavljuje dva tematska dodatka (drugi će biti objavljen do kraja godine) o pitanjima o načinu trošenja novca iz opštinskog budžeta, o javnim nabavkama, o javnim preduzećima…

Za sada naslov „Obnovljivi izvori obnavljaju grad“ može da bude želja građana Bečeja, jer je opština tek na početku razmišljanja i činjenja u cilju korišćenja obnovljivih izvora energije. Ova tema je, međutim, od izuzetnog značaja, kako bi svima bilo jasno koliko dobrih stvari – počevši od smanjenja zagađenja okoliša i završivši sa novčanom dobiti – mogu da nas „zadese“ ako ikada budemo koristili obnovljive izvore energije.

O predstojećoj rekonstrukciji gradskog trga Bečeja javnost ne zna mnogo. O eventualnom trošenju opštinskog kredita u vrednosti od oko 135 miliona dinara za rekonstrukciju gradskog trga zna se to što se može pročitati u izveštaju o izvršenju opštinskog budžeta, koje nije štivo koje je dostupno širokim „narodnim masama“, niti je štivo koje je interesantno za čitanje.

Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom oduvek su na margini društva i u velikom broju slučajeva ona i njihove porodice su i socijalno ugroženi. Zbog toga se dešava da roditelji nisu u mogućnosti da svojoj deci obezbede dodatnu podršku, kao što su tretmani za mentalni i motorički razvoj dece.

Szerbia és Montenegró Szövetségi Képviselőháza 2002. február 26-án fogadta el a nemzeti kisebbségek jogainak és szabadságának védelméről szóló törvényt. Ennek értemében az állam az egyes kisebbségek nemzeti tanácsainak igényeit szem előtt tartva, azokra közhatalmi jogosítványokat ruházhat át megfelelő pénzeszközök biztosítása mellett. A nyelvhasználat, az oktatás, a tájékoztatás és a kultúra területét érintő döntések meghozatala előtt az állami, a tartományi és az önkormányzati szervek kötelesek kikérni a nemzeti tanácsok véleményét.

Projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije „Botra“, koji je u avgustu 2013. godine izradio Institut „Kirilo Savić“ iz Beograda, sastoji se iz nekoliko delova: od tehnološkog, hidrograđevinskog, mašinskog projekta, projekta uređenja i projekta ozelenjavanja.
O sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji bečejskog smetlišta izrađena su dva projekta, u prvom je, 2006. godine, cena radova bila oko 47 miliona dinara, a po projektu po kom se od juna 2015. godine radi sanacija, cena poslova je oko 97 miliona dinara. Oba projekta izradio je Institut „Kirilo Savić“.

Roditelji dece sa invaliditetom, na osnovu mišljenja interresorne komisije opštine Bečej, godinama unazad su neuspešno tražili od lokalne samouprave da finansira lične pratioce za njihovu decu kako bi ona mogla biti uključena u predškolsku ustanovu i u osnovne škole. Od 2010. godine do septembra 2014. godine lokalna samouprava nije reagovala ni na jedan zahtev roditelja i nije obezbedila lične pratioce za decu sa invaliditetom uprkos tome što je to njena obaveza.

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali