Školovanje dece sa invaliditetom: Onlajn nastava je nemoguća misija

  15 oktobar 2021
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Đaci sa smetnjama u razvoju su u Bečeju, kao i u drugim gradovima i opštinama Srbije, u delu prethodne školske godine bili su u veoma teškom položaju uprkos tome što su – što se opštine Bečej tiče – bili korisnici usluge lični pratilac deteta.

Naime, onlajn nastava za decu sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom, u najvećem broju slučajeva, izgledalo je tako da sistem ličnih pratilaca nije funkcionisao.

Deca i roditelji (koji su i radili) su se snalazili uglavnom sami, dobijali su materijale za obradu sa detetom iz škola, ali su problemi nastali zbog realizacije zadataka, jer je način obrade gradiva u školi i kod kuće sasvim drugačiji.

U Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Bratstvo“ u Bečeju u kojoj se obrazuju deca sa smetnjama u razvoju takozvana onlajn nastava je bila još teže izvodljiva nego u tipičnim školama, a probleme je uzrokovao i to što je mnogo roditelja dece koja pohađaju tu školu ugroženog socio-ekonomskog statusa i nemaju mogućnosti za onlajn nastavu.

Prošle školske godine u školi „Bratstvo“ se desilo i to da, kada su đaci nižih razreda tipičnih osnovnih škola pohađali nastavu u školskim klupama, učenici nižih razreda u „Bratstvu“ su bili na onlajn nastavi. Taj problem se pojavio krajem novembra 2020. godine kada su na osnovu uputstva Ministarstva prosvete sve specijalne škole obavestile roditelje da decu ne dovode u škole.

Potom je Ministarstvo prosvete poslalo dodatno uputstvo školama za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kojim su predviđeni koraci koje treba preduzeti prilikom odlučivanja o tome da li će se organizovati neposredna nastava ili nastava na daljinu (po dodatnom uputstvu, rečeno je tada redakciji Mozaika u školi „Bratsvo“, ako je škola smatrala da može da radi neposredno sa učenicima, tu mogućnost je trebalo da traži Savet roditelja a Školski odbor da odobri, pa da se potom traži mišljenje Instituta za javno zdravlje na nedeljnom nivou…).

Tada je Zoltan Horvat, direktor ŠOSO „Bratstvo“ izjavio da „što se tiče onlajn nastave, to je kod nas skoro nemoguća misija. Oslanjamo se na pomoć roditelja kod kuće, telefonom, preko viber grupe i snimaka nekako funkcionišemo, ali to je daleko od onog kako bi bilo da su deca u školi.

Potrebe naše dece su specifičnije i trudimo se da budemo što više u ličnom kontaktu sa njima. Oni su u veoma rizičnoj grupi što se tiče imunog sistema, bilo bi loše da se neko od njih zarazi, sve je to jasno, ali ne možemo da smislimo način da im približimo nastavni materijal, jer kod nas je i to problem što je mnogo roditelja ugroženog socio-ekonomskog statusa i nemaju, recimo, internet, nikakvu platformu za onlajn nastavu“.

U školi „Bratstvo“ u trenutku pisanja ovog teksta nastava za decu sa smetnjama u razvoju - uz lične pratioce za onu decu koja za to imaju potrebe - se odvijala u školskim klupama, kao i u tipičnim školama na teritoriji opštine Bečej.

Ukoliko se tokom ove školske godine ponovo bude uvedena onlajn nastava, a način rada na daljinu s decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostane isti, situacija će biti identična kao prošle školske godine – uprkos postojanja usluge lični pratilac deteta.

Naime, i u Pravilniku o uslovima obezbeđivanja i pružanja usluge lični pratilac deteta i učenika koji je Skupština opštine Bečej usvojila 30. decembra 2020. godine, piše da je svrha angažovanja ličnog pratioca deteta i učenika pružanje „odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti“.

Pravilnik se ne bavi situacijama kada je „redovno školovanje“ onemogućeno, niti nastavom kod kuće.

Mogućnost kućne nastave, kada su u pitanju deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, prema raspoloživim informacijama, u Bečeju ne postoji, mada roditelji imaju prava da zahtevaju i nastavu kod kuće.

Pravo na ličnog pratioca, po odredbama Pravilnika, imaju deca sa invaliditetom, odnosno smetnjama u razvoju koja imaju potrebu za podrškom u zadovoljavanju osnovnih potreba svakodnevnog života i to u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pripremom knjiga i opreme za vrtić, odnosno školu, pod uslovom da su uključena u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu i to do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole.

Po Pravilniku „postupak za priznavanje prava i korišćenje usluge socijalne zaštite – lični pratilac – sprovodi Centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti ili na zahtev roditelja/staratelja (korisnika), donosi rešenje o priznanju prava na korišćenje usluge i izdaje uput korisniku radi ostvarivanja prava kod izabranog pružaoca usluge“.

Protiv rešenja kojim se zahtev odbija može se izjaviti žalba Opštinskom veću opštine Bečej preko Centra za socijalni rad u roku od 15 dana, a odluka o žalbi donosi se u roku od 30 dana.

Uz zahtev za ostvarivanje prava na korišćenje usluge ličnog pratioca pribavlja se sledeća dokumentacija: izjava o saglasnosti za produženje usluge lični pratilac deteta i učenika, izvod iz matične knjige rođenih za korisnika, rešenje o razvrstavanju korisnika ili mišljenje Interresorne komisije o proceni potreba za pružanjem ovog oblika podrške korisniku, uverenje MUP-a o prebivalištu i fotokopija ličnih karata podnosioca i korisnika – u Pravilniku ne piše, ali se podrazumeva, da recimo, učenik drugog razreda osnovne škole nema ličnu kartu.

Pravilnik je stupio na snagu 7. januara 2021. godine, a drugo polugodište počelo je 18. januara.

U Pravilniku se navodi i da je odabrani pružalac usluge (licencirana firma ili organizacija s kojom lokalna samouprava zaključuje ugovor o pružanju usluge) u obavezi da podnosi izveštaj o svom radu Opštinskom veću opštine Bečej, u skladu sa zaključenim ugovorom, najmanje jednom godišnje, te da obezbedi uvid „u dostupnost informacija o svom radu“ ovlašćenoj osobi Opštinske uprave opštine Bečej.

U budžetu opštine Bečej za 2021. godinu predviđeno je 13,5 miliona dinara za uslugu lični pratilac deteta i taj novac,

Javnost u poslednje tri godine nema podatke o izveštajima rada interresorne komisije opštine Bečej (podaci se mogu dobiti tek na zahtev) te nije prezentovano kom broju dece sa smetnjama u razvoju i/ili sa invaliditetom je potreban i zahtevan lični pratilac, niti da li je usluga dobijena i, ako jeste, u kom roku od trenutka podnošenja zahteva, te da li su deca dok su čekala (ako su čekala) na uslugu, pohađala obrazovnu ili vaspitnu ustanovu.

K.D.F. (Foto: pixabay.com)
Projekat „Van sistema bez ličnog pratioca – Prava dece sa invaliditetom u fokusu“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali