Izveštaj koji nismo dobili o trošenju budžetskih para: Opština duguje oko 50 miliona dinara

  01 april 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Svi koji se bave politikom, i pri tome je nevažno da li je reč o sitnim političarima, politikantima ili o „zapravo političarima“, reći će da „narod ima pravo da zna“. Međutim, tog trenutka kada narod poželi da sazna, većina političara postaje autistična, zaboravna, „pravedno gnevna“, nevoljna za saradnju etc.

O tome svedoči i slučaj kada je za potrebe pisanja ovog teksta predstavniku lokalne samouprave upućen zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja o trošenju budžetskih para u februaru mesecu, ali i o tome koliko novca opština duguje krajem februara direktnim budžetskim korisnicima i onima koji to nisu (iako u opštini postoje osobe koje su zadužene za odnose sa javnošću, nije imenovana osoba koja postupa po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, pa te poslove obavlja načelnik Opštinske uprave). Zakonski rok od 15 dana za dobijanje odgovora odavno je „iscurio“, a tražena dokumentacija nije dostavljena redakciji „Bečejskog mozaika“. Razlog pokušaja novinarske kontrole trošenja budžetskih para je, između ostalog, dokument o raspolaganju budžetskim parama u januaru, iz kojeg je jasno da je opština Bečej u januaru, a i prethodne godine plaćala i onima kojima nije bilo nužno, pomenimo samo trošak za „Torđanske dane kulture“ (Torda, jasno, nije na teritoriji opštine Bečej), za „Dane mimoze“, za finansiranje novosadskih televizija, štampanje mape grada i slično. Istovremeno, predstavnici opštinske vlasti s vremena na vreme zakukaju da se nema para, pa se tako moglo desiti da su u bečejskim školama i pojedinim ustanovama isključeni telefoni, nisu plaćeni računi za grejanje... (škole su pri tom direktni budžetski korisnici).
Ipak, izveštaj Odeljenja za finansije koji je 17. marta upućen Opštinskom veću o tome koliko je novca „ušlo“ u budžet od 1. januara do 28. februara i o dugovanjima budžeta do 15. marta, redakcija „Bečejskog mozaika“ je nabavila nezvaničnim kanalima.
Podsetimo, opštinski budžet (planirani prihodi i primanja) za 2010. godinu je 758,8 miliona dinara, realno to je samo 527,8 miliona, jer je 231 milion planirani kredit (120 miliona dinara), novac od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta (60 miliona), projekat Toplane (24 miliona) i banje (27 miliona).

Javni ili tajni podaci o platama

Od januara meseca informacije o broju zaposlenih i angažovanih osoba u organima državne uprave i jedinica lokalne samouprave i podaci o iznosu isplaćenom za njihove plate trebali su da budu javni i da budu istaknuti na oglasnoj tabli ili na internet stranici opštine. Ali nisu.

U izveštaju Odeljenja za finansije piše da su prihodi opštinskog budžeta u januaru i februaru bili 66,52 miliona dinara, a rashodi 64,61 milion (u januaru 30,86 miliona, u februaru 35,65 miliona).
Iznos takozvanih transfernih sredstava od republike u januaru i februaru je bio po 10,07 miliona dinara (to je već uračunato u prihode).
Od februarskih 35 miliona dinara na plate opštinskih funkcionera, na plate zaposlenih u Opštinskoj upravi, u institucijama kulture, u OSC-u „Mladost“, u dečjem vrtiću, u mesnim zajednicama, u turističkoj organizaciji i na platu ombudsmana potrošeno je 16,21 milion dinara i još 120.000 i 203.343 dinara (socijalno i arhiv). Za prevoz je plaćeno 459.682 dinara, za bolovanje 37.946 dinara, za sindikat (deci zaposlenih, studenti i srednjoškolci) 220.000 dinara, za pomoć u slučaju smrti 58.427 dinara, za rad članova raznih komisija 440.542 dinara, za kamatu 360.539 dinara, a za otplatu glavnice za kredit 1,81 milion dinara. To je ukupno 19,93 miliona dinara, a preostalih 15,44 miliona je potrošeno na ostale korisnike budžeta.
Bez obzira na to, opština Bečej 15. marta 2010. godine ima druge razne obaveze (dugove), reč je o oko 49 miliona dinara. Lokalna vlast duguje za mesečne karte za prevoz putnika nešto manje od milion dinara, školama za grejanje, mesnim zajednicama, za struju, za oglase oko 400.000 dinara, za reprezentaciju su lokalni funkcioneri potrošili oko 360.000 dinara, dug prema Toplani je takođe premašio milion dinara, pa tu su i dugovi firmama koje se bave popravkom i prodajom kompjutera, popravkom i prodajom fotokopir aparata, pa novac ženama za 8. mart u biblioteci i muzeju (oko 230.000 dinara, 8.000, odnosno 10.000 dinara), a duguje se i za putne troškove lokalnim kulturno-umetničkim društvima oko 80.000 dinara, pa dečjem vrtiću 700.000 dinara, za čišćenje ulica pola miliona, za park prirode 225.000, za prihvatilište za pse oko 100.000, za mini-pič teren oko 700.000 dinara... I škole duguju Toplani milione (treba da plati opština), obaveze opštine prema Centru za socijalni rad i Gerontološkom centru su gotovo 4 miliona dinara.

Prihodi lokalnih budžeta

U budžetima lokalnih samouprava pored prihoda od poreza koje ustupa republika (tzv. transferna sredstva opštinama), delom ili u celini su i prihodi kao što su lokalne takse, samodoprinos, naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa, donacije i transferi i još neki prihodi (od kamata, od davanja u zakup, prihodi od novčanih kazni – takav je i prihod koji „obezbeđuje“ novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju).
Izvršenje budžeta je naplata prihoda (i zaduživanje opštine) i plaćanje rashoda budžetskih korisnika.

Firma Potisje u većinskom vlasništvu opštine je takođe ispostavila račun za usluge spremačica u iznosu od 686.902 dinara. Podsetimo, pod „firmom“ racionalizacije iz opštine i opštinskih ustanova krajem prošle godine otpušteno je 17 spremačica i otišlo je još nekoliko radnika. Njima je opština isplatila oko 7 miliona dinara za otpremnine. A „otpuštene“ čistačice su zaposlene u firmi Potisje, koja ih angažuje za rad na čišćenju i spremanju prostorija u opštini. Lokalni budžet duguje i DTD-u „Srednja Bačka“ milion dinara itd.

Građanska kontrola

Redakcija „Bečejskog mozaika“ od aprila meseca započinje medijski projekat uz podršku Fonda za otvoreno društvo čiji je cilj informisanje, edukacija i osnaživanje građana u cilju efikasne kontrole rada lokalne vlasti kako bi proklamovana transparentnost rada: „narod ima pravo da zna“ zaista i postala bečejska zbilja.

Pored toga poreski obveznici iz opštine Bečej treba da plate i crkvama oko 650.000 dinara, jer ih opština iz nekog razloga finansira, mada su crkve, reklo bi se, „nevladine organizacije“. Dakle, opština treba da plati reformatorskoj crkvi za rekonstrukciju, kako je navedeno u izveštaju Odeljenja za finansije, 150.000 dinara, Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini iz Bačkog Gradišta 50.000 dinara, Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini iz Bečeja 150.000 dinara, a župskom uredu Bečej 300.000 dinara. Umesto obrazloženja razloga plaćanja navodi se: zahtev (crkve su tražile, eto tako).
Dokument Odeljenja za finansije opštine sadrži i interesantan prilog, nabrajanje ulaznih faktura (treba da se plate) u 2010. godini. I tamo ima svakakvih računa. Stiče se utisak da se u opštini mnogo popravljaju i/ili kupuju kompjuteri, fotokopir aparati i toneri (nije navedeno za kakvu uslugu i/ili robu su određene firme ispostavile račune opštini), zatim se pije i jede, a posluje se i sa omladinskom zadrugom (isplata plata onima koji su zaposleni preko omladinske zadruge).
Ima nekoliko interesantnih računa, recimo firmi N-Copy (fotokopir aparati) iz Novog Sada opština duguje nekoliko manjih iznosa, a poslednja faktura je na iznos od 224.000 dinara; Informativni poslovni centar Beograda potražuje 77.000 dinara, firmi Mistik iz Bečeja (tepisi, laminati...) se duguje oko 90.000 dinara, firmi Virga Com, takođe iz Bečeja, 169.000 dinara (prema nezvaničnim informacijama, u pitanju su bravarski i slični radovi), a račune su poslali i Kamenpromet iz Bečeja (61.576 dinara), Ahat iz Kikinde (oko 80.000 dinara), Seva iz Novog Sada (56.000 dinara) itd.
E, sad, ukoliko je kriza, možda bi bilo preporučljivo da opštinska vlast pametnije troši pare poreskih obveznika, jer ima tu stvari kojih se može odreći, te onda ne bi dugovala 49 miliona dinara.
Inače će „pasti“ lokalni budžet, a to neće doneti  ništa dobro ni građanima, ni lokalnoj vlasti.
Mada, kako je napisao Branko Miljković: „Ako smo pali bili smo padu skloni“...

Kristina Demeter Filipčev




Naslovi

Popularni Članci