Posle ocene Ustavnog suda Srbije da odborničke blanko ostavke nisu u skladu sa najvišim državnim aktom, očekuje se da će na lokalnoj političkoj sceni doći do drugačije raspodele odborničkih mandata, jer će Srpska radikalna stranka morati da vrati mandate koje je oduzela bivšim članovima koji su prešli u Srpsku naprednu stranku.

Nepravilnosti u toku prikupljanja kandidatura za članove u savete mesnih zajednica, rad aktuelne lokalne vlasti, kao i preseljenje u nove prostorije stranke, bio je povod sazivanja konferencije za novinare Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u utorak.

Nakon objavljivanja rezultata opštih izbora u Srbiji, koji su održani 6. maja, predstavnici pojedinih političkih partija i koalicija su izrazili sumnju u njihovu regularnost, navodeći da je bilo krađe glasova i zatražili poništenje izbora na svim nivoima. U međuvremenu je iz Tužilaštva u Beogradu saopšteno da je utvrđeno da krađe glasova nije bilo (ukraden je džak sa izbornim listićima, nakon prebrojavanja glasova).

Podmladak Srpske napredne stranke je u subotu prefarbao grafite – čak i onaj legendaran „Marsovci, a plaža?“ – na dolmi na obali Tise. Povod je, kako je rečeno, predstojeća manifestacija „Tiski dani“ i želja da se tako pomogne organizatorima manifestacije.

U noći između 12. i 13. februara nepoznata osoba, ili više njih, razbila je prozore na prostorijama sedišta Srpske napredne stranke u Bečeju (bivši vaterpolo klub). Komadima cigle oštećena su dva prozora na zadnjoj strani objekta. Ujutru nakon incidenta, kada su stranački aktivisti zatekli posledice izgredništva, alarmirana je policija koja je izvršila uviđaj, a potom su pozvani i novinari.

Izborni rezultat i ubedljiva pobeda Srpske napredne stranke, kako na republičkom, tako i na opštinskom nivou bio je povod konferencije za novinare u prostorijama SNS-a u utorak, na kojoj se predsednik bečejskih naprednjaka Vuk Radojević zahvalio građanima opštine Bečej koji su izašli na izbore, pogotovo onima koji su pružili poverenje SNS-u, kao i koalicionim partnerima sa kojima su zajednički izborili, kako je rekao, jedan od naboljih rezultata ikada ostvaren u Bečeju.

Neki dižu obrve, jedne ili obe, dok drugi naprosto primaju k znanju da Savez vojvođanskih Mađara stupa u (vladajuću) koaliciju sa Srpskom naprednom strankom. Nisam iznenađen, i evropska praksa je upravo takva: manjinske stranke najčešće podržavaju vladajuću stranku računajući da će na taj način uspešnije proširivati polja manjinskih prava. Nisam, dakle, iznenađen, jer je Savez vojvođanskih Mađara u devedesetim godinama na nivou brojnih lokalnih samouprava vršio vlast u koaliciji sa Miloševićevom partijom. Kasnije, na republičkom nivou, pridružio se Đinđiću. A potom, na pokrajinskom nivou, Tadiću. Sad je Vučić perspektivni partner. U vezi sa ovom koalicijom mnogi pominju pragmatizam, međutim, početak je ipak simboličan. Odnosi Mađarske i Srbije posle 2000. godine se neprekidno poboljšavaju, danas bi se reklo da su izuzetno dobri. Političari u matičnoj zemlji i lokalni manjinski političari su optimisti, prema njihovim procenama položaj mađarske manjine u Srbiji je zadovoljavajući. Mislim da se baš u tome i kriju koreni simboličnog gesta srpskih naprednjaka. Da li je reč o pragmatizmu, videćemo tek kad bude objavljen koalicioni ugovor, naravno, ukoliko takvog ugovora uopšte bude i bilo. Odbijanje ponude bi se svakako negativno odrazilo na sada vrlo dobre odnose između vlada Viktora Orbana i Aleksandra Vučića. Ne iznenađuje ni to da je ovaj potez izazvao određena podozrenja, pa i sablazan u jednom delu mađarskog življa u Vojvodini, jer još nije (sasvim) zaboravljena radikalska prošlost sada naprednjačkih političara. Ta sećanja su još živa i bolna. Mnogi su baš u tim devedesetim godinama izgubili posao, mnogi su u to vreme bili primorani da se isele iz zemlje, a mnogi su skoro svakodnevno na vlastitoj koži osećali da su diskriminisani, da su građani nižeg reda. Naravno, do dan-danas nikome nije palo na pamet kako bi bilo moguće sve te ljude obeštetiti. Možda će pragmatična politika istupiti s nekim predlozima u tom pravcu. Treba imati u vidu, međutim, da su manjinski političari koji su bili na vlasti u većini slučajeva sasvim drugačije doživljavali ta vremena. Kad je Srpska radikalna stranka postala deo vladajuće koalicije, predsednik radikala Vojislav Šešelj se odrekao položaja potpredsednika skupštine u korist Saveza vojvođanskih Mađara, jer je smatrao da i manjine moraju učestvovati u podeli vlasti. Dakle, radikali su i tada prepuštali ponešto manjinskoj političkoj eliti. Makar jednu, kakvu-takvu, funkciju. Prosečnim građanima, međutim, nisu prepustili ništa, njih su i dalje zastrašivali. Videćemo već narednih nekoliko meseci da li se može računati na srazmernu podelu radnih mesta? Da li će zaista u višejezičkim sredinama da se ostvari pravo na upotrebu maternjeg jezika? I tako dalje. Videćemo, i to uskoro. Biće dovoljno da na šalterima na pošti, na železničkoj stanici progovorimo na maternjem jeziku, ili samo da pogledamo dvojezične table s nazivima ulica i trgova, recimo, u Novom Sadu.

(11. april 2014, Autonomija)

Na 20. Sednici Skupštine opštine Bečej urađena je neuobičajena stvar: razrešeni su dužnosti neki od predstavnika vladajuće koalicije iz Liberalno-demokratske partije (LDP), a ta partija je i dalje deo vlasti. Upražnjena mesta zauzeli su kadrovi Srpske napredne stranke.

Opštinska izborna komisija proglasila je danas, 9. marta, izbornu listu koalicije Srpske napredne stranke i Srpskog pokreta obnove i njihovih partnera, koja je komisiji predata 8. marta pod nazivom „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“. Izbornu listu naprednjaka i njihovih koalicionih partnera podržalo je 1.286 građana (minimalan broj potrebnih potpisa je bio 1.080).

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da još veruje da je moguć nastavak saradnje SPS-a sa Srpskom naprednom strankom.

Naslovi

Popularni Članci