Odluka o izborima: Izbori u aprilu

  22 januar 2016
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Zbog toga što nada umire poslednja, građani verovatno pre svih izbora misle da gore ne može biti. Istorija je, pak, pokazala da je takav stav mnogo puta bio pogrešan.
Izbori nas očekuju i ove godine, a zajedno s njima i izborna obećanja, takozvane izborne neistine. Izborna kampanja je već počela uprkos tome što se još ne zna datum redovnih pokrajinskih i lokalnih, niti prevremenih parlamentarnih izbora, mada se pretpostavlja da će svi izbori biti održani 24. aprila.

Uprkos tome što aktuelna vlast na republičkom nivou (Vučić) nema preku potrebu da raspiše prevremene parlamentarne izbore, istovremeni predsednik i stranke (SNS) i Vlade Aleksandar Vučić sredinom januara je „presekao“ i nakon, sredinom oktobra 2015. godine obnarodovane odluke da vanrednih parlamentarnih izbora biti neće, jer bi to, kako je rekao, bilo neodgovorno, objavio da je odlučio da će vanrednih parlamentarnih izbora ipak – biti.
O tome zašto ne bi bili dobri prevremeni izbori, Vučić je pre tri meseca rekao: „Da li će ih biti za šest, osam ili deset meseci, ne znam, ali u narednih tri četiri, pet, neće ih biti. Moj posao je da donosim odluke u interesu građana“, rekao je Vučić. Naveo je da neće na izbore jer se krenulo u reformu javnih preduzeća, počela je otplata dugova Gaspromu. Sredinom januara 2016. godine predsednik Vlade Srbije je, verovatno u interesu građana, na sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke saopštio da je odlučio da Srbija ide na vanredne parlamentarne izbore.
Iako je prethodno bilo najavljeno da će Vučić od Glavnog odbora SNS-a zatražiti odobrenje da u periodu i pre Skupštine stranke ima pravo da donese odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, lider naprednjaka saopštio je da je već odlučio da vanredni parlamentarni izbori budu održani, jer je Vladi potrebna puna stabilnost i pun četvorogodišnji mandat, nakon kojeg „više neće biti povratka“ na staro, preneo je N1 info.
U obraćanju članovima Glavnog odbora SNS-a, Vučić je rekao da je potreban pun mandat da se donesu teške odluke i da se država, kroz temeljno sprovođenje reformi do 2020. godine nađe pred vratima Evropske unije.
Simptomatično je – jer je već nekoliko puta „sam odlučio“ – da Vučić smatra da je odluka o raspisivanju izbora lični i/ili partijski čin. Naime, postoji zakon o tome, a i nije reč o partijskim izborima…
Zakon o izboru narodnih poslanika navodi da parlamentarne izbore raspisuje predsednik države, a da se tom odlukom određuju dan održavanja izbora i od kada počinju da teku rokovi za izborne radnje. Prema zakonu, od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana. Do izbora dolazi prestankom mandata Skupštine Srbije ili, kada je u pitanju vanredni izlazak na birališta, raspuštanjem parlamenta, izglasavanjem nepoverenja Vladi, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade ili ostavkom premijera. Međutim, još nije poznato za koji će se od ovih scenarija Srpska napredna stranka odlučiti kako bi nameru o prevremenim izborima ostvarila.

Bolje je kada je gore

O razlozima za raspisivanje vanrednih izbora Sofija Mandić u tekstu „Pun mandat“ (objavljen na Peščanik.net 18. januara) piše: „Ostaje nam samo da nagađamo šta su pravi razlozi za raspisivanje vanrednih izbora, jer je očigledno da obrazloženja o punom mandatu i želji za pozitivnim promenama nisu dovoljno dobra. Vladajuća stranka i koalicija su već imale dovoljno vremena da realizuju ove promene, a dovoljno dobar mandat za to već imaju. Neki od stvarnih razloga za raspisivanje izbora, a kojima nas političko iskustvo uči su – želja da se poboljša izborni rezultat SNS na lokalnom i pokrajinskom nivou (uz uverenje da je ovako nešto moguće samo direktnim uključivanjem premijera u kampanju), zabavljanje građana trivijalnim političkim kampanjama a ne zaista važnim političkim pitanjima, kao i stvaranje iluzije o novom početku i tek dobijenom mandatu za sprovođenje predizbornih obećanja. I sve to po drugi put za četiri godine. Na kraju, ne možemo da se ne zapitamo da li će vanrednih izbora zaista i biti. Formalna odluka još nije doneta, a premijer je već mnogo puta davao kontradiktorne izjave. Tako je rekao da neće biti smanjenja penzija, TV pretplate, više rekonstrukcija vlade – pa smo ih sve videli. Zalagao se i za Veliku Srbiju i etnička čišćenja na prostoru ove zamišljene zemlje, pa to danas poriče. Neko bi pomislio – možda će se predomisliti i sutra reći da ne idemo na izbore. Međutim, sigurno je da će Aleksandar Vučić postupiti tako da svoju političku karijeru produži do maksimalnih granica. Pošto neki novi premijerski mandat to omogućava, ne treba imati dilemu da će izbora ipak biti i da će predsednik Srbije raspisivanjem izbora po drugi put izaći u susret premijerovim neracionalnim i megalomanskim idejama. Uprkos svojoj višedecenijskoj političkoj karijeri, Vučić možda zaboravlja – svaki novi raspisani izbori sobom nose bar jedan ozbiljan rizik: trajni odlazak nekih njihovih aktera u političku istoriju“.
Osim SNS-a, na izborima, lokalnim, pokrajinskim i vanrednim parlamentarnim, će učestvovati stari poznanici građana – bez sveže krvi, bar zasad ništa ne ukazuje na to – od kojih su svi nekada bili i pobednici i gubitnici na izborima, dakle, svi su pokazali šta (ne)umeju kad su metaforične uzde u njihovim rukama. Tu su sadašnji i nekadašnji predstavnici u paramparčad (samo)razbijene Demokratske stranke, vojvođanske mađarske partije, od kojih je najjači, Savez vojvođanskih Mađara, u većini slučajeva bio uz vlast onako ili ovako, Liga Socijaldemokrata Vojvodine, zvanična opozicija, tu je i SPO, Radulović (bio ministar u Vučićevoj Vladi) i ostali… No, ne zaboravimo i „izvorne“ radikale Šešelja, pa LDP, DSS itd.
Inače, istraživanje Nove srpske političke misli pokazuje, prenose mediji, da kada bi se izbori održali danas (18. januara) Srpska napredna stranka osvojila bi najviše glasova – za nju bi glasalo skoro 43 odsto građana – a samostalno cenzus bi još prešli socijalisti, demokrate i radikali.
S tim u vezi, ni predizbornim istraživanjima javnog mnjenja ne treba slepo verovati, jer, kako piše Vladimir Ilić u tekstu „Izbori i javno mnjenje“, „ima ih, grubo govoreći, dve vrste. Jedna služe utvrđivanju pozicioniranosti proizvoda (političke stranke, vođe, deterdženta); druga su usmerena na povećanje prodaje (kako pridobiti glasače, pojačati apstinenciju potrošača druge marke, prevesti uzdržano neutralne u prijateljski neutralne)“.
Inače, politički analitičar Đorđe Vukadinović u vezi sa rezultatima istraživanja Nove srpske političke misli kaže: „Dakle, strategija Vučićeva će biti da simpatizere opozicije ostavi kod kuće, da im ogadi izbore, da se pošalje poruka da šta god radili već se zna ko će da pobedi, zato su važni ti rezultati koji se plasiraju da Vučić ima podršku od preko 50% građana“.
Kao šizofreno Vukadinović je opisao stanje u kom skoro 44% građana kaže da živi gore nego pre tri godine, dok istovremeno gotovo isto toliko tvrdi da je ova Vlada bolja od prethodne. Da paradoks bude veći, potez te iste Vlade da smanji plate i penzije 63% građana smatra neopravdanim.
„To govori o tome da je stvorena atmosfera u kojoj se Vlada, a posebno premijer, doživljava kao neka vrsta božanskog bića prema kome je prosto blasfemično, jeretički je reći da ne podržavate Vladu, iako zapravo ne podržavate većinu mera koje ta Vlada sprovodi“, rekao je Vukadinović.
U šansu da se odnos snaga na političkoj sceni promeni, analitičar Vladimir Goati ne veruje, pre svega zato što je opozicija, kako kaže, u teškom stanju: „Opozicija sada mora da se bori i kritikuje svoje vlastite programske ideje, one koje nije uspela da sprovede dok je bila na vlasti. U međuvremenu, rad na tim ciljevima hrabro je preuzeo SNS“.
Opozicija će, u tom slučaju, kaže Goati, u kampanji napadati, kako tvrdi, navodne neuspehe Vlade.

Plan za opoziciju

Predsednik pokreta „Dosta je bilo“ Saša Radulović (ranije ministar u Vučićevoj Vladi, koji je dao ostavku na tu funkciju) u autorskom tekstu u Blicu 17. januara govorio je o planu kako da opozicija pobedi na izborima. Plan sadrži 20 mera oko kojih je neophodno da se slože „zdrave snage levice, centra i desnice“, šta god to značilo.
Kako se ističe u saopštenju Pokreta, „to su konkretne mere, neophodne da bi se zaustavilo propadanje Srbije“. Plan „Godina prekretnice: Poslednji voz za Srbiju“ predviđa osnivanje tehničke koalicije „svih zdravih stranaka, koje bi konsenzusom prihvatile ove mere, a sve svoje ideološke razlike ostavile po strani na godinu dana, nakon kojih bi bili raspisani slobodni, demokratski izbori“. Plan je, dakle, da za jednu godinu urade sledeće stvari, međutim, Radulović ne navodi kako će se to uraditi i kojim novcem: uvođenje potpune transparentnosti (zabraniti potpisivanje tajnih ugovora, objaviti sve potpisane ugovore, mesečno objavljivati ko dobija novac od države i državnih firmi, objaviti sistematizacije radnih mesta i merila radnog učinka), popisivanje i procenjivanje celokupne državne imovine, donošenje novih izbornih zakona (direktni izbori za predsednike opština i gradonačelnike, veći cenzus za koalicije, ravnomerna teritorijalna zastupljenost), nov zakon o medijima i slobodnom političkom pristupu medijima (nije jasno šta znači „slobodan politički pristup medijima“), zakon o poreklu imovine, ukidanje subvencija stranim ulagačima, red u javnim preduzećima, javni konkursu za direktore (propisi o tome i danas postoje), ukidanje smanjenja penzija i vraćanje plata u javnom sektoru na nivo pre smanjenja krajem 2014, raskidanje ugovora za Beograd na vodi, itd.
U saopštenju Pokreta se najavljuje da će „poziv na okupljanje oko programa biti upućen samo strankama koje ne koketiraju sa Vučićem, bez obzira na njihovo ideološko opredeljenje, jer je u ovom trenutku prioritet zaustaviti pljačku i razaranje svih demokratskih institucija“. Radulović, međutim, nije naveo koje su tu stranke koje ne „koketiraju“ s Vučićem.

Zajednički nastup

Lideri SDS, LDP, LSV, Zelenih i Narodnog pokreta predložiće zajednički nastup tih stranaka na vanrednim parlamentarnim izborima. Lider SDS Boris Tadić, nekadašnji predsednik Srbije, na konferenciji za novinare je rekao da će se on i predsednik LDP Čedomir Jovanović sastati s Bojanom Pajtićem kako bi razmotrili mogućnost stvaranja šire opozicione koalicije. Prema Tadićevim rečima, najveći problem Srbije je aktuelna vlada koja nema sposobnost da stvori građanima bolju perspektivu već se bavi davanjem nerealnih obećanja.
„Naš odgovor na to biće racionalan i mi ćemo ponuditi rešenje za probleme”, rekao je Tadić i dodao da je taj opozicioni savez trenutno najjači opozicioni blok, a da su otvoreni i za druge stranke.
Tadić je dodao da savez računa na glasove ljudi koji su apstinirali na prethodnim izborima, ali i na one koji nisu glasali za neku od stranaka u savezu, a vremenom su se razočarali u vlast.
On je ocenio da je premijer Aleksandar Vučić odlučio da se raspišu izbori jer želi novi mandat, pošto zna da će narednih meseci njegov rejting padati jer neće moći da ispuni nijedno od, kako je ocenio, nerealnih obećanja, javlja Tanjug.
Lider LDP Čedomir Jovanović ocenio je da je Vučić raspisao izbore da bi obnovio vlast i poručio da opozicija smatra da je Srbiji potrebna drugačija politika, vođena na drugačiji način.
Na pitanje da li je moguća konkretnije saradnja sa Demokratskom strankom, Jovanović je rekao da nije ključno pitanje odnosa tog opozicionog bloka i DS-a, već je pitanje kako pobediti Vučića.
Predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić izjavio je 19. februara da je opozicija blizu odluke da zajedno izađe na vanredne parlamentarne izbore. On je nakon sastanka opozicije, kojem su prisustvovali predstavnici 19 partija i dva sindikata, rekao da će model izlaska na izbore biti definisan na sledećem sastanku, koji će biti održan u narednih nekoliko dana. „Okupili smo se da bismo smenili režim Aleksandra Vučića i prioritet svih nas je da se ta vlast smeni”, rekao je Pajtić novinarima nakon sastanka.

Spontano organizovani građani

Vučić je na sednici Glavnog odbora SNS-a najavio da će ga u izbornoj kampanji biti manje nego ikada. Ipak, dok nije počela kampanja, građani Srbije imaju priliku da Vučića gledaju svakodnevno na raznim televizijama kako poboljšava uslove života građana, rekli bi neki, a drugi bi rekli da i pre kampanje vodi kampanju.
Recimo, 19. januara u direktnom prenosu na ljubičastoj televiziji i Studiju B je polagao kamen temeljac mosta kod Ostružnice, u košulji i sakou i, između ostalog, pitao je novinare zašto se oni smrzavaju (u kaputima), ako se on (Vučić) ne smrzava, a na pitanje novinarke N1 o tome ko su ti ljudi koji su došli da prisustvuju polaganju kamena temeljca i ko plaća autobuse s kojima su došli, premijer je odgovorio da su to građani koji su verovatno želeli da vide i nešto dobro što se radi u Srbiji i ne plaća ih niko. Međutim, verovatno je izgubio iz vida šta je rekao, jer je o autobusima rekao novinarki da pita odbore SNS-a ko ih je finansirao…

R.M. (Izvor: agencije, Autonomija, N1, Peščanik.net, Blic)

PREDIZBORNE KOALICIJE
SVM, DSVM i JSM zajedno na lokalnim izborima?

Nakon objave premijera Srbije Aleksandra Vučića da se održe izbori na svim nivoima prvi su reagovali Savez vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvana Pastora, Demokratska stranka vojvođanskih Mađara (DSVM) Bele Čorbe i Stranka mađarskog jedinstva (SJM) Zoltana Smieška, koji su 18. januara u Subotici dogovorili da zajednički nastupe na lokalnim izborima u Vojvodini. Nakon sastanka lideri partija nisu se direktno obratili novinarima, već su izdali zajedničko saopštenje za javnost. „Saradnja je moguća samo između onih partija Mađara u Vojvodini koje uvažavaju srednjoevropske posebnosti, istoriju i civilizaciju evropskog kontinenta, evropske projekte i koje uvažavaju nacionalni interes“, piše u saopštenju, a prenosi portal autonomija.info.
Sastanak je održan na inicijativu Pastora, koji je ranije naveo da će njegov SVM samostalno nastupiti na pokrajinskim i parlamentarnim izborima, a da će lokalni odbori imati slobodu da predlažu formiranje koalicija. Sastanku nisu prisustvovali predstavnici Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara (DZVM), koji bi po ranijem dogovoru trebali da nastupe sa DSVM na pokrajinskim izborima.

S.T.

Nije pobednik onaj ko je pobedio

„Na izborima 2008. pobedila je koalicija DSS, SRS i SPS. Vladu su formirali DS i SPS. Na izborima 2012. pobedila je koalicija DS i SPS. Vladu su formirali SNS i SPS. Na izborima 2014. pobedila je SNS. Stvaranjem koalicije sa SPS obesmišljen je višepartijski sistem“ (Vladimir Ilić: Izbori i javno mnjenje).
Na lokalnim izborima u Bečeju 2012. godine pobedila je koalicija Demokratske stranke-Socijaldemokratske partije osvojivši 11 odborničkih mandata. Koalicija Liberalno-demokratske partije-Srpskog pokreta obnove zaslužila je 8 mandata, kao i Srpska napredna stranka i Savez vojvođanskih Mađara, dok je Demokratska stranka vojvođanskih Mađara dobila jedan mandat. Ipak, na vlasti u Bečeju su SNS, SPO, LDP, SVM i DSVM.

Naslovi

Popularni Članci