Marko Tomićević: „Još ne razmišljam o Tokiju“

  26 avgust 2016
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

O utiscima sa Olimpijade iz Rija Marko Tomićević je za Bečejski mozaik rekao:

- Očekivali smo medalju na osnovu prethodno ostvarenih rezultata sa svetskog kupa i svetskog i evropskog prvenstva. Nadao sam se da možemo osvojiti i zlato, ali sada kada se sve sabere mogu reći da sam zadovoljan, jer smo imali sreću na stazi gde je moglo da se dogodi da imamo bočni vetar, što bi nama, kao lakom čamcu donelo neugodnost. Zlato nam je zamalo izmaklo i u prvi mah sam bio razočaran, ali sada kada su se utisci sredili, postali smo svesni vrednosti ostvarenog i vrlo sam srećan zbog toga.

U četvercu ste zauzeli osmo mesto.

- Što se tiče četverca, ostvarili smo objektivan rezultat. Postojala je želja da se umešamo u borbu za medalju, ali konkurencija je bila kvalitetna. Mi na prethodnim takmičenjima nismo imali plasmane na osnovu kojih bismo gajili ambicije za jedno od prva tri mesta, ali mislim da je i sam ulazak u finale vredan rezultat.

Tokio je sledeća stanica?

- Još je rano razmišljati o Tokiju. Prvo hoću da uživam u ovoj medalji koju sam osvojio i da se opustim, a onda ću da se okrenem takmičenjima. Očekuju me svetska i evropska prvenstva, onda ispunjenje olimpijske norme, pa ću onda razmišljati o Tokiju.

Po povratku u Srbiju usledili su čestitke i slavlje. Prvo u Beogradu, a potom i u Bečeju.

- Doček u Beogradu je bio fantastičan i iskustvo je koje ću dugo pamtiti. A što se tiče Bečeja, to je nešto posve druga priča, jer su me čekali ljudi koje poznajem i koji mene znaju. Picoderski doček je nešto što ću pamtiti celog života.

O dočeku komšija i medalji svog sina majka Stanimirka kaže:

- Presrećna sam. Bila sam malo umorna, ali kada smo stigli u Bečej i kada smo videli šta nas čeka, sve je prošlo. Komšiluk nas je sve iznenadio. Stvarno su divni.

Otac Mirko nije krio oduševljenje:

- Ovo je nešto fenomenalno. Jednostavno nemam reči kako bih ovo opisao. Ovo slavlje je pravo čudo. Komšije su se organizovale i priredile nam feštu za pamćenje. Svaka im čast.

Pored komšija Marka Tomićevića su dočekali i njegovi drugovi iz kajakaškog kluba ali i Bečejci iz ostalih klubova među kojima je bio i plivač Čaba Silađi.

- Ja sam ponosan što sam počeo da se bavim ovim sportom u klubu u Bečeju gde se uči jako dobra tehnika, što su pored mene na takmičenjima potvrdili i Jožef Šoti, Dejan Terzić, Marko Novaković, a uveren sam da će od mlađe generacije koju vodi Bata Živanović vrlo brzo stasati novi vrsni kajakaši. Bečej treba da bude ponosan na svoju školu kajaka i treba naći rešenje da se takmičarima po prelasku iz mini-kajaka obezbede uslovi i treneri kako bi ostali u Bečeju i nastupali u seniorskoj konkurenciji - kaže Marko.

Pored finansijske podrške jedan od razloga zašto talentovani kajakaši odlaze u druge sredine jeste i odlazak na fakultete, jer u Bečeju nemaju mogućnost za nastavak školovanja.

- Mi smo imali sreće i razumevanja što je sa nama radio profesor Žarko Grčić, koji je uspevao da nam obezbedi usklađivanje naših obaveza prema školi i treninzima i praktično nas uveo u svet vrhunskog sporta. Međutim, mislim da u narednom periodu to treba temeljnije rešiti kako bismo sačuvali naše talente i unapredili ovaj sport - rekao je Marko Tomićević.

V.F.

 

 

 

 

 

Naslovi

Popularni Članci