Prošle subote u pravoslavnoj crkvi „Sveti velikomučenik Georgije“ u prisustvu velikog broja dece, građana i vernika obeležena je Lazareva subota ili Vrbica. Ovaj praznik, posvećen prvenstveno deci, jer su po predanju deca svečano dočekala i pozdravila Hristov ulazak u Jerusalim na dan kada je Isus vaskrsao Lazara iz groba, proslavlja se nedelju dana pred Uskrs koji ove godine istog dana slave svi hrišćani, i pravoslavne i rimokatoličke vere. Običaji nalažu da se za Vrbicu deci oblače nova odela i daju zvončići, kao i da se nakon službe dele osvećene vrbove grančice i sa njima tri puta ophodi crkva. Ovaj običaj je zadržan do danas, te se takav prizor mogao videti i minule subote u porti pravoslavne crkve. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i tog dana počinju uskršnji praznici.

LJ.M.

18 april 2014 Novi pasus

Fajteri

Još je Marks primetio (Karl, ali verujem da bi se i Gručo složio) da je nevolja s filozofima to što ovi samo tumače svet – filozofiraju, stručno i narodski rečeno – a stvar je u tome da se on izmeni. Doduše, oslobođena svest, filozofijom, halucinogenima (Haksli, Timoti Liri!) ili na bilo koji drugi način, postaje revolucionarna sila. Pa ipak, primarn(ij)a je takozvana ekonomska baza. Nevolja je ne samo činjenica da se sa otkrićima filozofa upoznaje tek šačica ljudi, nego pre svega pitanje da li je filozofiranje dovoljno. Naime, osim teoretisanja – „pričam ti priču“, narod bi rekao – neophodno je sići u taj isti narod i usprotiviti se konkretnim, životnim nepravdama.

Na 20. Sednici Skupštine opštine Bečej urađena je neuobičajena stvar: razrešeni su dužnosti neki od predstavnika vladajuće koalicije iz Liberalno-demokratske partije (LDP), a ta partija je i dalje deo vlasti. Upražnjena mesta zauzeli su kadrovi Srpske napredne stranke.

Pravoslavni i katolički vernici ove godine ponovo istog dana slave Uskrs.
U organizaciji dveju crkava, opštine i opštinske turističke organizacije zajednička proslava Uskrsa pravoslavne i katoličke crkvene opštine biće održana na Pogači 20. aprila u 11 časova, uz deljenje uskršnjih jaja i čestitki.
Pre toga će biti održane svečane mise, u pravoslavnoj crkvi od 9 do 11, a u katoličkoj od 10 do 11 časova.
Inače, od 14. do 19. aprila traje i uskršnji vašar umetnina na gradskom trgu.

R.M.

Kao ni prošle, ni ove godine neće biti asfaltiranja puteva u Bečeju, jer nema para za to u opštinskoj kasi. Krpljenje udarnih rupa na pojedinim saobraćajnicama počelo je 8. aprila.

Na, ijen is van. Me hogy a demokraták, akik még mindig ott vannak a vajdasági végrehajtó tanácsba (me Vajdaságnak nem jár kormány újabban), attak két és félmillió dinárt a vajdasági emberek pézibű azé, hogy Becsén legyen kombi amive dijalízisre száliccsák az embereket. Oszt ott vót az átadáson a valamikori eldépés, most meg demokrata Vrébalov, meg a szönöszös Vuk polgármester is. Mik vannak, mit szóttok hozzá?

A becsei parlament április 14-én megtartott 20. ülésén a Szerb Haladó Párt (SZHP) „átvette“ azokat a községi funkciókat, amelyeket eddig a Liberális Demokrata Párt (LDP) tagjait illeték meg: a Vodokanal Közvállalatot ezentúl Zoran Grbić (SZHP) irányítja majd megbízott igazgatóként. Grbić a becsei sportközpont igazgatói posztjáról került a Vodokanalba, ahonnan eltávozott Aleksandar Marić (LDP) eddigi megbízott igazgató, aki pedig a korábbi igazgató, Slobodan Mitrović (LDP-s javaslat volt) lemondása után került a közvállalat élére a községi elnök pr menedzserének funkciójáról. Grbić helyét a sportközpontban Dejan Stanojev (SZHP) testnevelőtanár és okleveles futballedző tölti be, aki eddig az ottani igazgatóbizottság elnöke volt.

Protokol o saradnji za izgradnju biogasne stanice u Bečeju između predstavnika i vlasnika slovačke firme “Biotec” Juraja Cibaka i Pavela Severinjija, stečajnog upravnika PIK-a Bečej, i Vuka Radojevića, predsednik opštine Bečej, potpisan je u sredu u gradskoj kući.

A Középiskolások Művészeti Vetélkedőjének döntőjét április 25. és 27. között szervezik meg a becsei Városi Színházban. Ekkor bonyolítják le az irodalmi, beszédművészeti és a megzenésített versek vetélkedőjét, továbbá a gálaműsort és a díjkiosztót.

Neki dižu obrve, jedne ili obe, dok drugi naprosto primaju k znanju da Savez vojvođanskih Mađara stupa u (vladajuću) koaliciju sa Srpskom naprednom strankom. Nisam iznenađen, i evropska praksa je upravo takva: manjinske stranke najčešće podržavaju vladajuću stranku računajući da će na taj način uspešnije proširivati polja manjinskih prava. Nisam, dakle, iznenađen, jer je Savez vojvođanskih Mađara u devedesetim godinama na nivou brojnih lokalnih samouprava vršio vlast u koaliciji sa Miloševićevom partijom. Kasnije, na republičkom nivou, pridružio se Đinđiću. A potom, na pokrajinskom nivou, Tadiću. Sad je Vučić perspektivni partner. U vezi sa ovom koalicijom mnogi pominju pragmatizam, međutim, početak je ipak simboličan. Odnosi Mađarske i Srbije posle 2000. godine se neprekidno poboljšavaju, danas bi se reklo da su izuzetno dobri. Političari u matičnoj zemlji i lokalni manjinski političari su optimisti, prema njihovim procenama položaj mađarske manjine u Srbiji je zadovoljavajući. Mislim da se baš u tome i kriju koreni simboličnog gesta srpskih naprednjaka. Da li je reč o pragmatizmu, videćemo tek kad bude objavljen koalicioni ugovor, naravno, ukoliko takvog ugovora uopšte bude i bilo. Odbijanje ponude bi se svakako negativno odrazilo na sada vrlo dobre odnose između vlada Viktora Orbana i Aleksandra Vučića. Ne iznenađuje ni to da je ovaj potez izazvao određena podozrenja, pa i sablazan u jednom delu mađarskog življa u Vojvodini, jer još nije (sasvim) zaboravljena radikalska prošlost sada naprednjačkih političara. Ta sećanja su još živa i bolna. Mnogi su baš u tim devedesetim godinama izgubili posao, mnogi su u to vreme bili primorani da se isele iz zemlje, a mnogi su skoro svakodnevno na vlastitoj koži osećali da su diskriminisani, da su građani nižeg reda. Naravno, do dan-danas nikome nije palo na pamet kako bi bilo moguće sve te ljude obeštetiti. Možda će pragmatična politika istupiti s nekim predlozima u tom pravcu. Treba imati u vidu, međutim, da su manjinski političari koji su bili na vlasti u većini slučajeva sasvim drugačije doživljavali ta vremena. Kad je Srpska radikalna stranka postala deo vladajuće koalicije, predsednik radikala Vojislav Šešelj se odrekao položaja potpredsednika skupštine u korist Saveza vojvođanskih Mađara, jer je smatrao da i manjine moraju učestvovati u podeli vlasti. Dakle, radikali su i tada prepuštali ponešto manjinskoj političkoj eliti. Makar jednu, kakvu-takvu, funkciju. Prosečnim građanima, međutim, nisu prepustili ništa, njih su i dalje zastrašivali. Videćemo već narednih nekoliko meseci da li se može računati na srazmernu podelu radnih mesta? Da li će zaista u višejezičkim sredinama da se ostvari pravo na upotrebu maternjeg jezika? I tako dalje. Videćemo, i to uskoro. Biće dovoljno da na šalterima na pošti, na železničkoj stanici progovorimo na maternjem jeziku, ili samo da pogledamo dvojezične table s nazivima ulica i trgova, recimo, u Novom Sadu.

(11. april 2014, Autonomija)

Naslovi

Popularni Članci