Inkluzija na papiru i u realnosti: Zašto deca nemaju pedagoške asistente?

  04 novembar 2016
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Interresorne komisije u brojnim slučajevima predlažu pedagoške asistente kao vid dodatne podrške u školama deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Uprkos tome mnoga deca ne mogu da računaju na tu podršku, jer je imaju samo na papiru. Neki od roditelja pristaju na to da njihovo dete umesto pedagoškog asistenta dobije ličnog pratioca – pedagoški asistent je usluga iz oblasti obrazovanja i obezbeđuje ga Ministarstvo prosvete, a lični pratilac je usluga iz oblasti socijalne zaštite i obezbeđuju ga lokalne samouprave ako žele i ako imaju novca za to – a neki pokušavaju da se bore za zakonska prava dece, međutim, ta borba je manje-više neuspešna.
Novosadsko udruženje „Kla-ckalica“ je prošle godine uputilo pismo nadležnom Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o mogućnostima angažovanja pedagoških asistenata. U odgovoru ministarstva u septembru 2015. godine navedeno je da su u proteklom periodu pedagoški asistenti radili isključivo sa decom romske nacionalnosti, ali se konstatuje i da je zakonom stvorena mogućnost da pedagoški asistenti pružaju dodatnu podršku i deci i učenicima iz drugih osetljivih grupa, te da se planira izrada novog Pravilnika o pedagoškoj asistenciji kojim će se regulisati preciznije uslovi i kriterijumi za njihovo angažovanje.
Podsetimo da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u aprilu 2015. godine u okviru Sektora za razvoj i visoko obrazovanje osnovalo Grupu za socijalnu inkluziju. Cilj osnivanja te grupe je, kako je navedeno, da se obezbedi kontinuirano unapređivanje kvaliteta obrazovanja kroz razvijanje inkluzivne kulture, politike i prakse na svim nivoima obrazovanja u Republici Srbiji. Inkluzivno obrazovanje je zakonska obaveza Republike Srbije i regulisano je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Jedan od prioritetnih zadataka Grupe za socijalnu inkluziju trebalo je da bude rad na izmeni Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku i izrada Pravilnika o pedagoškoj asistenciji. Izgleda, međutim, da novi Pravilnik o pedagoškoj asistenciji ni godinu dana kasnije nije izrađen, jer deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u velikom broju slučajeva ni u 2016/2017. školskoj godini nemaju pedagoške asistente.
Činjenica je da se sve više roditelja žali ministarstvu i poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog neobezbeđivanja pedagoških asistenata deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izdala je brojna mišljenja i obraćala se Ministarstvu prosvete da obezbedi pedagoške asistente, ali pomaka i dalje nema. Poverenica, u mišljenjima i opomenama upućenih Ministarstvu prosvete na osnovu pritužbi roditelja, čijoj deci, uprkos mišljenju interresorne komisije nije obezbeđen pedagoški asistent, osvrnula se i na to da se pedagoška asistencija omogućuje samo deci romske nacionalnosti i istakla da je obezbeđivanjem dodatne podrške, koja se ogleda u angažovanju pedagoških asistenata samo romskoj deci, isključena su, bez ikakvog razloga, sva ostala deca iz drugih društveno osetljivih grupa, za koje je interresorna komisija procenila da im je potrebna dodatna obrazovna podrška pedagoškog asistenta. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da nisu jasni razlozi za njihovo neangažovanje, imajući u vidu da upravo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisuje konkurs za program obuke za pedagoškog asistenta i da polaznici tokom trajanja obuke stiču znanja koja ih osposobljavaju za pružanje podrške i pomoći deci i učenicima sa teškoćama u učenju, invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i deci iz siromašnih porodica, seoske sredine i romske nacionalne manjine.
Zaključak poverenice u više slučajeva pritužbi roditelja je da Ministarstvo prosvete propuštanjem da obezbedi uslove za angažovanje pedagoških asistenata za decu sa smetnjama u razvoju, onemogućilo je učenike da dobiju potrebnu dodatnu podršku za obrazovanje, čime je prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Borba Bečejke za obezbeđivanje asistenta

Marija Protić iz Bečeja danas živi u Novom Sadu. Njenom detetu je po mišljenju interresorne komisije potreban pedagoški asistent, međutim, ta učenica prvog razreda osnovne škole još uvek ga nema, uprkos obraćanjima majke nadležnima. Zato se Marija Protić sredinom oktobra odlučila da učini nešto nesvakidašnje, jer je upravo to način da se privuče pažnja nadležnih, ali i javnosti na postojanje problema. Ona je u Novom Sadu otišla na tribinu Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju o ličnim pratiocima (iako oni nisu deo obrazovnog, nego sistema socijalne zaštite) sa Danielom Dženi Pinterom, transrodnom osobom, koju bi želela da angažuje za pedagoškog asistenta svojoj ćerki. Dženi Pinter je, inače, diplomirana pravnica, takođe rodom iz Bečeja.
Ona je predlog da Dženi Pinter bude pedagoški asistent njenoj ćerkici, poslala i nadležnom ministarstvu, ali odgovor još nije dobila. Marija Protić je izjavila da je odlučila da se na neuobičajen način bori za prava svog deteta, jer na molbe nadležni nisu reagovali i dodala je da više ne može da trpi da Ministarstvo prosvete ne raspisuje konkurse za obuku pedagoških asistenata, ali sa druge strane, ne dozvoljava da ih roditelji dece kojima su potrebni sami angažuju i plate. Tako umesto pedagoških asistenata taj posao rade lični pratioci koji za to nisu kompetentni, a ona ne želi da pristane na to.
Objavljivanje priče Marije Protić i Dženi Pinter u štampanim i elektronskim medijima, osim reči podrške, čestitki za hrabrost i upornost te majke da svom detetu – i onda automatski i ostaloj deci –obezbedi to na šta po zakonu i mišljenju interresorne komisije ima pravo, izazvalo je i brojne negativne komentare na društvenoj mreži Fejsbuk, zbog, nije teško pogoditi, želje majke da pedagoški asistent njenom detetu bude transrodna osoba.

Pedagoški asistenti samo u 12 odsto škola

Tim za socijalno uklјučivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je u „Analizi pravnog okvira i aktuelnog statusa i prakse pedagoških asistenata“ iz oktobra 2015. godine navodi da su prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, u avgustu 2015. godine posao pedagoškog asistenta obavljala 173 pedagoška asistenta angažovana na nivou 72 jedinice lokalne samouprave, što je manje od polovine lokalnih samouprava u Srbiji. U opštinama u kojima su angažovani pedagoški asistenti postoje 72 predškolske ustanove i 783 osnovne škole, pa je i broj angažovanih pedagoških asistenata nedovoljan za potrebe ovih lokalnih samouprava. Od ukupno 171 predškolske ustanove, u njih 38 je angažovan pedagoški asistent, a od ukupno 1.256 osnovnih škola u svega 12% (149) je angažovan najmanje jedan pedagoški asistent. Nema dovoljno obučenih osoba za posao pedagoškog asistenta, a kada bi ih i bilo, škole ne bi mogle da ih zaposle zbog uredbe o zabrani zapošljavanja.
U analizi iz oktobra 2015. godine tvrdi se da „prosečan“ pedagoški asistent ima između 31 i 40 godina, preko pet godina radnog iskustva na ovoj poziciji, češće je ženskog pola (101 žena naspram 74 muškarca), ima srednju stručnu spremu (45%) i uglavnom zna romski jezik (135). Svaki peti pedagoški asistent izjavljuje da ne zna ili da delimično zna romski jezik. Najmlađi pedagoški asistent ima 20, a najstariji 58 godina. Obrazovna struktura pedagoških asistenata je različita: 26% njih ima završen treći stepen stručne spreme, nešto manje od polovine (45%) ih je sa četvorogodišnjom srednjom školom, a manje od jedne trećine (28%) ima više ili fakultetsko obrazovanje.
Nisu jasno definisani kriterijumi na osnovu kojih ustanova može da angažuje asistenta i na osnovu kojih može da odredi da prestaje potreba za njegovim angažmanom. Uslovi konkursa za angažovanje pedagoškog asistenta nisu precizno definisani. Pedagoški asistenti imaju status spoljnog saradnika bez mogućnosti da radni odnos na određeno vreme preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

K.D.F.

Naslovi

Popularni Članci